1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Priroda i životna sredina

Regionalni odgovor na klimatske promene

18. novembar 2017.

Ni Zapadni Balkan nije pošteđen klimatskih promena. Predstavnici vlada zemalja tog regiona, na sastanku u okviru međunarodne konferencije COP23 u Bonu, izrazili su spremnost za veću regionalnu saradnju.

Foto: DW/M. Smajic

„Stepen zagrevanja na Zapadnom Balkanu brži je nego u nekim drugim delovima sveta. U poslednjih 60 godina prosečna temperatura u regionu porasla je za 1,2 stepena, a krajem veka očekuje se porast od četiri stepena. Građani Zapadnog Balkana već osećaju konkretne posledice“, izjavio je Goran Svilanović, generalni sekretar Veća za regionalnu saradnju na konferenciji u Bonu, na kojoj je usvojena Deklaracija o ekološkom i klimatskom delovanju na Zapadnom Balkanu. U Deklaraciji se poziva na jačanje regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine, kao i odgovora na klimatske izazove koji predstoje u budućnosti.

„Regionalna saradnja jedini je adekvatan odgovor na klimatske izazove. Klimatske promene nisu definisane administrativnim, geografskim granicama, već zahvataju mnogo širu teritoriju. Naša ideja i ono na čemu temeljno radimo, jeste da kroz zajedničku saradnju i sinergiju svih ekonomija Zapadnog Balkana, pronađemo adekvatan odgovor na klimatske promene i pronađemo rešenja da se na njih adaptiramo“, smatra Radovan Nikčević, stručnjak za energetiku i životnu sredinu u Veću za regionalnu saradnju.

Goran Trivan: Pošumljavanje Srbije

03:14

This browser does not support the video element.

Bez hipoteke

Saradnja u regionu, kada je reč o zaštiti klime, bolja je nego politička, ocenjuje ministar životne sredine Srbije Goran Trivan. „Svi koji rade u oblasti zaštite životne sredine u okruženju veoma su raspoloženi za saradnju i nisu opterećeni bilo kakvim hipotekama. Tako jednostavno zaključujete da nam je potrebna tešnja saradnja na temelju životne sredine, kao i to da svojim političkim elitama, ali i narodima, pokažemo da itekako uspešno sarađujemo, bez ikakvih problema“.

„Godišnje istraživanje mišljenja javnosti i privrednika ’Balkanski barometar 2017’, koje obavlja Veće za regionalnu saradnju, pokazuje da 73 odsto građana regiona vidi klimatske promene kao problem, što predstavlja dalji rast tog trenda zabeleženog 2015. godine. Čak 77 procenata privrednika u Jugoistočnoj Evropi kaže da su već preduzeli određene mere da umanje štetan uticaj na životnu sredinu“, kaže generalni sekretar Veća, Svilanović. On naglašava da je ovo pravi trenutak koji bi trebalo iskoristiti da se utvrde i realizuju zajedničke aktivnosti koje bi pratile sprovođenje ambicioznog, regionalnog višegodišnjeg Akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor (MAP REA) u ekonomijama Zapadnog Balkana, u oblastima trgovine, investicija, mobilnosti i digitalne integracije, od kojih svaka obuhvata i ekološku dimenziju.

Podrška Evropske unije

Goran Svilanović: Građani Zapadnog Balkana već osećaju konkretne posledice klimatskih promenaFoto: DW/M. Smajic

Svilanović je podsetio da su zemlje regiona često zaokupljene visokom politikom, pa teme važne za kvalitet života i zdravlje građana, poput zaštite životne sredine i klimatskih izazova, često ne nailaze na dovoljno pažnje. Prilagođavanje evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine jeste skupo, ali postoje dostupni fondovi i to ulaganje se na kraju isplati, kaže Svilanović. „Potrebno je uložiti više u borbu protiv klimatskih promena, čije negativne posledice utiču na bruto društveni proizvod u regionu, a sve kako bi se smanjilo investiranje u saniranje posledica poplava, suša i drugih vremenskih nepogoda.“

Namere zemalja Zapadnog Balkana o jačoj međusobnoj saradnji u zaštiti životne sredine podržava i Evropska unija. Madalina Ivanica iz Generalnog direktorata Evropske komisije za zaštitu životne sredine, ohrabrila je zemlje Zapadnog Balkana da nastave da sarađuju u borbi protiv klimatskih promjena: „Komisija je svesna izazova s kojima se zemlje regiona suočavaju u toj oblasti. Evropska unija bi trebalo da Zapadni Balkan vidi kao saveznika u borbi protiv klimatskih promena.“

Na sastanku u Bonu u kojem rano jutros završena međunarodna konferencija o klimi COP23, razgovaralo se o sprovođenju Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, doprinosu ekonomija Zapadnog Balkana zaštiti okoline, kao i o tome kako da region na odgovarajući način odgovori na neizbežne klimatske promene i da im se prilagodi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi

Više o ovoj temi

Prikaži više članaka