U Severnoj Makedoniji „bombe“ su opet u modi. Nisu u pitanju klasične „kašikare“, ali geleri ipak pogađaju ciljeve, dovodeći političku atmosferu do usijanja. Kada je 2015 godine tadašnji lider Socijaldemokratske opozicije, a današnji premijer Zoran Zaev, počeo sa objavljivanjem prisluškivanih razgovora tada vodećih državnih funkcionera iz nacionalističke VMRO-DPMNE, audio fajlovi su ubrzo dobili naziv „bombe“. Vlast se rušila „bombama“, dok su hiljade ljudi protestovale na ulicama većih gradova u zemlji. Četiri godine kasnije, „bombe“ su opet sredstva za rušenje političkog protivnika.

Makedonska javnost bila je u šoku kada je Državno tužilaštvo 15. jula ove godine na pres-konferenciji najavilo istragu u slučaju nazvanom „Reket“. Samo nekoliko minuta pre početka te konferencije, šefica Specijalnog javnog tužilaštva (SJO) Katica Janeva najavila je pismenim saopštenjem da podnosi ostavku na funkciji. Janeva je bila vodeća figura SJO, tužilaštva formiranog nakon Zaevljevih „bombi“ s velikom podrškom EU i SAD. SJO je godinama bilo simbol borbe protiv kriminala i korupcije u zemlji koja je u Izveštaju o napretku Evropske Komisije 2016 godine bila okarakterizovana kao „zarobljena država“.

I dok je trajala ta pres-konferencija Tužilaštva, portali u Makedoniji već su prenosili vest da je na granici sa Grčkom uhapšen Bojan Jovanovski, poznat i kao „Boki 13“, šoumen i neformalni gazda televizije 1TV. U razmaku od nekoliko minuta, uhapšen je i Zoran Milevski, biznismen i bliski saradnik Jovanovskog.

Jovanovski i Milevski su dobili 30-dnevni pritvor. Osumnjičeni su da su reketirali poznatog makedonskog oligarha Jordana Kamčeva i od njega tražili pet miliona evra u zamenu za olakšanje postupka koji je protiv njega vodilo Specijalno javno tužilaštvo, tj. Katica Janeva. Kamčev je optužen u slučaju „Imperija“ za korupciju i pranje para. U slučaju „Reket“, Kamčev je dobio status svedoka-žrtve, pošto je prijavio slučaj nadležnim organima.

Tužilačka „sijesta“ okončana u Milanu

Skoro mesec dana se makedonska javnost „zabavljala“ tom aferom. Tužioci su tražili moguće veze sa političkim vrhom u zemlji, sa Specijalnim tužilaštvom, tražio se čak i mobilni telefon Janeve, spekulisalo se i licitiralo sa imenima ljudi iz svih profila. Činilo se da istraga jenjava, posebno što su i tužioci otišli na kolektivni odmor početkom avgusta.

Ali u jeku tužilačke „sijeste“, 7 avgusta skandal dobija nove razmere pošto su italijanske novine „La Verita“ objavile video snimak trenutka kada je Kamčev predavao prvu ratu od milion evra osumnjičenim reketarima. Paraleleno s videom, danima su objavljivani i audio snimci razgovara između Kamčeva, Jovanovskog i, u više navrata, specijalne tužiteljke Katice Janeve.

Snimci u suštini i ne donose ništa što makedonska javnost do sada nije znala. Naime, Tužilaštvo je još 15. jula opisalo primopredaju novca, a tužiteljka Vilma Ruskovska je par dana kasnije lokalnim medijima priznala da se u snimcima pojavljuje i „glas“ Katice Janeve. Ono što Ruskovska do sada nije rekla, jeste zašto Janeva nije među osumnjičenima u slučaju.

Autor snimaka je, navodno, sam Kamčev koji je svoju hacijendu u Skoplju obezbedio kamerama i sistemima za audio zapise. On je te snimke u trajanju od više sati potom predao Tužilaštvu i dobio status svedoka-žrtve.

Pitanje je kako su ti snimci našli put do Italije i pali u ruke male milanske novine, poznate po svojim vezama s bivšim premijerom Silviom Berluskonijem i aktuelnim ministrom unutrašnjih poslova i liderom populističke Lige Mateom Salvinijem?

Autor tekstova u „La Veriti“, Slovenac sa italijanskim pasošem Loris Gajzer, tvrdi da je snimke dobio od „zabrinutih službenika u makedonskoj administraciji“. I da je tako, to ne objašnjava put snimaka od Kamčevog sefa u Skoplju do Milana.

Janeva kaže da je „čista“

Ali to je samo jedno od otvorenih pitanja u ovoj aferi. „Reket je ogromna kriminalna afera koja potresa temelje važnih državnih institucija i dovodi u pitanje poverenje građana u nas političare i u našu državu“, poručio je predsednik Stevo Pendarovski 12. avgusta. Afera „Reket“ ne dovodi u pitanje samo integritet šefice Specijalnog tužilaštva Katice Janeve, već i čitavog Tužilaštva koje je proteklih godina otvorilo više od 20 predmeta u kojima su glavni optuženi bivši vodeći državni političari i funkcioneri. Opoziciona VMRO-DPMNE, čiji su članovi najviše na udaru, odavno traži zatvaranje tog Tužilaštva i smatra ga „produženom rukom vladajućih Socijaldemokrata“.

Janeva za sada tvrdi da je „čista“ i da su njeni razgovori sa Kamčevim u stvari pokušaj da ga „vrbuje kao zaštićenog svedoka“. Ali tu priču demantuju i njeni saradnici u Specijalnom tužilaštvu. Tužiteljka Lile Stefanova izjavila je da je Janeva sve vreme radila na svoju ruku. Na audio snimcima može se čuti kako Jovanovski pregovara sa Kamčevim o njegovom izlasku iz pritvora i o tome da mu se vrati pasoš. Vremenski okvir tih pregovara podudara se sa odlukama Katice Janeve da traži ukidanje pritvora i da vrati pasoš oligarhu. U jednom audio snimku, Janeva poručuje Kamčevu: „Ne brini, sve će biti OK“.

Izvesno je da afera neće završiti samo s dvojicom osumnjičenih i Janevom, koja još nema ni takav status. U jednom razgovoru Jovanovski je već pomenuo ime premijera Zorana Zaeva uveravajući Kamčeva da će on uskoro razgovarati s njim i da on „sigurno neće praviti probleme“. Zaev tvrdi da ne samo što nikada nije razgovarao sa šoumenom o tom slučaju, već je i on bio taj koji je prijavio reket Državnom tužilaštvu. Naime, Kamčev je najpre kontaktirao Zaeva u aprilu ove godine i od njega zatražio pomoć zbog reketa. Zaev je za to informisao Tužilaštvo, koje je tu informaciju potvrdilo.

Ucene bez političkog zaleđa?

Sve i da Zaev nije direktno upleten u skandal, afera duboko potresa njegovu vladu i stranku, zato što nekoliko ministra i poslanika su članovi ili tesno sarađuju sa nevladinom organizacijom „Međunarodni savez“ koja pripada Jovanovskom. Ta nevladina organizacija je u više navrata korišćena kao paravan za isplate milionskih suma na ime „autorskih honorara“ i „sponzorstva“. Prema pisanju makedonskih medija, Kamčev nije bio jedina „žrtva“ Jovanovskog. I drugi makedonski biznismeni su dali izjave Tužilaštvu da su bili ucenjivani, kao što je za DW potvrdila tužiteljica Vilma Ruskovska. Zato se i mnogi u Makedoniji pitaju: kako je moguće da jedan šoumen ucenjuje biznismene bez političkog zaleđa?

Konačno, ostaje upitan i tajming cele afere. Severna Makedonija se nada da će u oktobru konačno dobiti toliko priželjkivani datum za početak pregovora sa Evropskom unijom. Do kraja godine, ili najkasnije do početka sledeće, zemlja će postati 30. članica NATO.

Predsednik Pendarovski je u ponedeljak (12.08.) rekao da afera „još ne ugrožava evropsku perspektivu“ zemlje. „Ali, ne smemo preko ovakvih slučajeva, inertnošću i nepostupanjem da im damo povod da blokiraju naš put ka EU“.

Drugim rečima, Pendarovski je zahtevao hitan prekid odmora svih Tužilaca koji rade na aferi i raščišćavanje slučaja u najbržem mogućem roku. „Očekujem optužbe za sve involvirane, bez obzira da li su na funkciji. Insistiram na odgovornosti svih političara, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android