Adventska misa u katoličkoj crkvi Svete Terezije u centru sirijske prestonice Damaska. U velikoj crkvi okupilo se jedva desetak vernika koji zajedno mole Očenaš na arapskom.

Reči „izbavi nas od zla“ ovih dana izgovaraju posebno naglašeno. Mnogi hrišćani u Sirijisu nesigurni i ne znaju šta za njih znači pad dugogodišnjeg diktatora Bašara al Asada. Novi vladari zemlje su islamisti.

„Svi su zabrinuti, svi“, kaže nam Verka Ruvaida nakon mise. „Osećaš promene u komšiluku, u zajednici. Ne znamo šta će se još dogoditi.“

„Trudimo se da živimo normalno“

Militantni islamistii naoružani bradati muškarci odjednom su postali uobičajena pojava na ulicama Damaska.

Ruvaida naglašava da su hrišćani, muslimani i druge manjine ovde nekada živeli u miru, vrata do vrata. Ali, da li će to biti moguće pod novim vlastima?

Božić je ove godine potpuno drugačiji. „Pripremamo sve, kitimo jelku, postavljamo jaslice, pečemo kolače. Trudimo se da živimo normalno koliko god možemo. I nadamo se da ćemo, uprkos promenama, moći da idemo u crkvu – jer crkva je naš drugi dom. Ako nam to uzmu, uzeli su nam sve.“

Plaše li se hrišćani novih vlastodržaca u Siriji? Maher, mršavi mladić koji stalno moli brojanicu, klima glavom. Daje nam znak da isključimo mikrofon i zaplače. „Mnogo se bojim progona“, kaže jecajući.

Strah od novih vlasti

Iako je vođa milicije Ahmed al Šara, poznat po ratnom imenu Al Džolani, izjavio da će manjine u Siriji biti poštovane, mnogi hrišćani ne veruju rečima novih vladara.

Na kraju krajeva, Al Džolani ima islamističku prošlost, bio je član sirijskog ogranka Al-Kaide i imao veze sa Islamskom državom.

„Plaši me“, priznaje Sirijka Mirna. „Zar nije rečeno da nevernike treba ubiti? Mi hrišćani smo valjda ti nevernici, zar ne? Dakle, prolivanje naše krvi je dozvoljeno?“

Ova majka dvojice sinova kleči u crkvi i krsti se. Njena molitva posvećena je pre svega deci. Njihovu budućnost više ne vidi u Siriji. „Ne želim da moja deca žive u ovoj atmosferi. Želim da budu svoji, bez da iko kontroliše njihove misli i stavove.“

Božić bez procesije

Sveštenik župe, otac Džamil Kaldani, prima nas u kabinetu nakon mise. Objašnjava da je u Damasku za Božić uvek bila procesija i veselje na gradskim trgovima. Ali ove godine sve je drugačije:

„Stanje je neizvesno. Rekli su nam da crkvena zvona smetaju nekim muslimanima i zamolili su nas da ne zvonimo. Od tog trenutka strah je počeo da ulazi u naša srca“, kaže.

On smatra da HTŠ i druge paravojske ne garantuju bezbednost hrišćanima. „Zato se bojimo da bi naša proslava mogla biti ugrožena. Ove godine će biti samo molitve, bez velikih svečanosti, bez zvona, bez procesije.“

Iako su mnogi hrišćani srećni što je diktator Asad svrgnut, do sada je u Damasku postojao miran suživot svih vera, priča otac Kaldani. I kaže da su muslimanske komšije poštovale božićne proslave i čak učestvovale u njima.

„Ne želim da dođu i kažu, samo zato što su jači: uklonite krstove iz crkve. Moraju da razumeju da je Sirija zemlja gde hrišćani i muslimani žive zajedno“, zabrinuto govori ovaj sveštenik.

Nada u miran Božić

Otac Kaldani priča kako su zajedno slavili Božić: „Za muslimane je Isus prorok. Za nas je on Bog. Saglasimo se oko toga da je uzor. Zbog toga su se praznici slavili zajednički.“

„Muslimani su učestvovali u procesijama i fotografisali se pored naših ukrasa. Ali bojim se da bi se ta koegzistencija mogla promeniti. I molimo ovog Božića da muslimani shvate da smo mi bitan deo ovog društva“, dodaje on.

Pa ipak, sveštenik se, kao hrišćanin, i dalje nada i dodaje da možda sve što se sada dešava u Siriji ima dublji smisao. „Božić je poruka nade. Kada se Isus rodio u štali, bio je izbeglica. Nije bilo mesta za njega i njegove roditelje.“

„Mi hrišćani smo u stanju progonstva. Možda je Asadov pad neposredno pre Božića poput ponovnog rođenja za Siriju. Neka to bude novo rođenje za celu Siriju“, nada se otac Kaldani.

Nada je ono što ih drži. Hrišćani u Siriji mole se da Božić ove godine za njih ostane miran.