„Prvi dan nakon ponovnog susreta proveli smo, naravno, u krugu porodice, ali moj muž i ja smo takođe otišli u šetnju gradom kako bismo razgovarali“, kaže Polina Polovinko.

„Stalno smo se dopisivali, tri puta nedeljno, ali u zatvoru se mnogo toga dešava što cenzura ne dopušta“, dodaje bivša politička zatvorenica.

Ona i njen suprug Dmitrij Lukša pomilovanisu od strane predsednika BelorusijeAleksandra Lukašenka i oslobođeni istog dana, 3. jula ove godine.

Polinina kazna je isticala za nekoliko nedelja, dok bi Dmitriju ostalo još godinu dana. Ubrzo nakon oslobađanja, par je napustio Belorusiju.

U razgovoru za DW, Polovinko opisuje šta je bilo najteže tokom zatvora, kako je došlo do oslobađanja i da li su od njih tražene protivusluge.

Šta je par zgrešio?

„Svesna sam da ovaj režim ne preza ni od čega i da je opasno ostati u zemlji“, kaže Polovinko. Sada žive u Poljskoj.

Zajedno sa suprugom, koji je novinar, učestvovala je u protestima protiv lažiranih predsedničkih izbora 2020. godine.

Do 2016. godine, Dmitrij Lukša je radio za državnu RTV Belorusije. Kasnije je bio slobodni dopisnik za kazahstansku televiziju „Khabar 24“.

Polovinko kaže da je često razgovarala sa suprugom o napuštanju Belorusije. Konačno je uspela da ga ubedi. IT kompanija za koju je Polina radila trebalo je da im pomogne da se presele u inostranstvo.

Ali, do toga nije došlo jer je Lukša uhapšen u martu 2022. godine zbog optužbi za „diskreditaciju Belorusije“.

Prema navodima istražitelja, snimio je niz video zapisa sa „lažnim informacijama“ o Belorusiji. Njegova supruga je isprva bila vođena kao svedok. Kada je odbila da svedoči protiv muža, osumnjičena je za saučesništvo.

Polina Polovinko naglašava da vlasti nisu imale nikakve dokaze protiv nje. Nije se bavila novinarstvom i nije primala novac za muževljeve video-zapise.

Formalni razlog njenog hapšenja 2. juna 2022. godine bile su fotografije sa protesnih marševa iz 2020. godine, koje su zaplenjene od bračnog para. Optužena je za „grubo kršenje javnog reda“.

Tajna pisma

Bračni par je do suđenja bio u istom istražnom zatvoru u Minsku, ali im je bila zabranjena međusobna komunikacija. Poruke su mogli razmenjivati jedino preko advokata ili roditelja.

„Dmitrij je pokušao da uspostavi prepisku unutar zatvora i tajno je slao beleške preko drugih osoba. Jedno takvo pismo od njega sam dobila tek nakon četiri meseca istražnog zatvora“, priseća se ona.

Početkom decembra 2022. godine Polovinko i Lukša su osuđeni – ona na dve i po godine, a on na četiri godine zatvora. Par je takođe dobio novčanu kaznu u iznosu od 5.300 evra. Kazne su izdržavali u različitim gradovima.

„Prvih pet meseci nisam imala prepisku sa svojim mužem, iako mi je to zakonski bilo dozvoljeno. Morala sam dugo da se borim za to“, kaže Polovinko. U tom periodu bila je u teškom psihičkom stanju.

Polovinko navodi da politički zatvorenici u Belorusiji odmah osećaju „poseban“ tretman režima.

„Od prvog dana te izoluju u zatvoru“, kaže ona. Taj tretman bio je vidljiv na više načina – počevši od zabrane posećivanja zabavnih događaja.

Nerado govori o onome što se dešava političkim zatvorenicima u zatvoru. Javna kritika zatvorske uprave uvek dovodi do pooštrenih uslova zatvora i kazni za one koji su zatvoreni iz političkih razloga, uključujući zabranu poseta ili primanja paketa.

Kakva je bila cena puštanja na slobodu?

Polovinko se priseća da su je po dolasku u zatvor pitali da li je spremna da napiše molbu za pomilovanje, dodajući da bi odbijanje imalo negativan uticaj na stav čuvara prema njoj.

„Zato sam rekla da sam spremna, ali u stvarnosti to nisam uradila jer sam znala da to neće funkcionisati“, kaže ona.

Mnogi politički zatvorenici podneli su molbe za pomilovanje, ali su one odbijene iz hiljadu formalnih razloga.

„Odluka da me prevremeno puste nije rezultat mog truda“, naglašava ona i dodaje da su je jednog dana pozvali u upravu zatvora, gde joj je predstavnik tužilaštva rekao da, ako želi da izađe, samo treba da potpiše već pripremljenu molbu za pomilovanje.

„Prvo se zapitate kolika je cena za to. Bojite se da će od vas tražiti nešto zauzvrat – da svedočite protiv nekoga, da date intervju ili nešto drugo“, priča Polovinko.

Predstavnik tužilaštva joj je rekao da se od nje ne očekuje nikakva protivusluga. Na pitanje zašto su takvi uslovi ponuđeni baš njoj, rečeno joj je da je razlog „dobro vladanje“. Nije dobila dodatne informacije.

„Pomislila sam da ću samo ja izaći“

U isto vreme, i njen muž Dmitrij Lukša je doživeo nešto slično. „On nije morao da piše nikakvu molbu niti da pripremi papire. Došli su kod njega i ponudili mu da potpiše gotov tekst“, kaže Polina Polovinko.

Od potpisivanja papira do puštanja na slobodu prošle su oko dve sedmice. U tom periodu niko nije smeo da sazna za prevremeno puštanje na slobodu.

Polina Polovinko sumnja da su se vlasti bojale da bi informacije mogle procuriti u medije ili doći do aktivista i boraca za ljudska prava. „Nisam mogla da obavestim čak ni svoje roditelje, niti Dmitrija“, kaže ona.

U tom trenutku ona nije znala da je njen muž potpisao gotovu molbu za pomilovanje.

„Mislila sam da ću samo ja izaći, jer je mom mužu preostajalo još dosta vremena zatvora. Tek kad sam srela svoju majku u Minsku, saznala sam da je i Dmitrij oslobođen“, kaže ona.

Sada par započinje novi život u Poljskoj. „Ne bih rekla da moramo ponovo da se navikavamo jedno na drugo. Ali, naravno, razvijete neke oštre osobine kada se nađete na tako užasnom mestu kao što je zatvor.“

„Trudimo se da razgovaramo o svemu“, kaže Polina Polovinko.