Njeni autoportreti su legendarni. Frida Kalo gleda posmatraču duboko u oči, kosa joj je obično ukrašena cvećem, zabodenim u pletenice. Nosi ručno izvezenu meksičku narodnu nošnju jarkih boja i druge upadljive modne detalje. U oči upadaju njene srasle obrve i nagoveštaj brkova, što protivreči uobičajenim idealima lepote. Ali, ta slikarka (1907-1954) nikada nije ni marila za konvencije.

Kultna figura Frida

Frida Kalo rođena je kao kći nemačkog imigranta i mestikinje – potomkinje evropskog i indogenog naroda. Razbolela se od dečije paralize kada je imala šest godina, a sa 18 je teško povređena u saobraćajnoj nesreći. Čitavog života morala je da nosi čelični korset.

Vezana za krevet nakon nesreće, Frida Kalo počela je da slika iz razonode. Bio je to početak karijere bez presedana koja ju je učinila najpoznatijom umetnicom Meksika.

Njena harizma i njen život, koji je drugima bio inspiracija, stvorili su od nje kult. Njena predanost ravnopravnosti polova i uvažavanju autohtone kulture smatra se jedinstvenom i neponovljivom.

Strastvena ljubav

Sada se na aukciji prodaje jedan od njenih poslednjih autoportreta. Na njemu je njen životni saputnik Dijego Rivera kao treće oko u glavi te umetnice. Naziv dela je „Dijego i ja“ (Diego y yo), i on mnogo govori o odnosu s tim muškarcem kojeg je beskrajno volela.

Ali, tu strastvenu vezu obeležilo je i mnogo patnje: „Imala sam dve teške nesreće u životu“, govorila je Frida Kalo. „Prva je bila kada me je pregazio tramvaj, a druga je bio Dijego.“

Ta njena poznata rečenica indikativna je za neobičnu ljubavnu priču koja je slavnog slikara, 20 godina starijeg od Fride, povezala s tom ženom koja mu je, kao nepoznata umetnica, 1928. predstavila svoje prve slikarske korake. Za Fridu Kalo je to bila ljubav na prvi pogled.

Iako su oboje više puta varali jedno drugo s drugim partnerima, pri čemu je Fridu najteže pogodila afera koju je Dijego Rivera imao s njenom sestrom Kristinom, nikad nisu mogli da se zauvek odvoje jedno od drugog. Nakon što je Frida Kalo 1954. umrla kada je imala 47 godina, Dijego Rivera je priznao: „Shvatio sam da je najbolja stvar u mom životu bila moja ljubav prema Fridi.“ Promovisao je njenu umetnost sve do svoje smrti.

Očekuje se rekordna suma

Slika „Dijego i ja“, kao simbol velike ljubavi, naći će se u aukcijskoj kući Sotbi u Njujorku 16. novembra. Iako je to ulje na platnu malih dimenzija – 29,8 puta 22,4 centimetra – o ipak se očekuje rekordan iznos. Procene se kreću između 30 i 50 miliona dolara.

Ta slika je 1990. godine, takođe u aukcijskoj kući Sotbi, prodata njujorškoj kolekcionarki i trgovkinji umetninama Mere-En Martin za skromnih 1,4 miliona dolara. U to vreme to je bio prvi rad nekog latinoameričkog umetnika koji je na aukciji prodat za više od milion dolara.

Otada cene slika Fride Kalo kontinuirano rastu. Njeno rano delo „Vreme leti“ (El tiempo vuela) iz 1929. dostiglo je cenu od 4,6 miliona dolara na aukciji 2000. godine. Slika „Dva akta u šumi“ (Dos desnudos en el bosque) prodata je 2016. za osam miliona dolara.

„Dijego i ja“ jedan je od poslednjih autoportreta koje je meksička umetnica naslikala 1940-ih. Kosa joj je obmotana oko vrata poput okova, suze joj cure niz obraze. Slika je nastala tokom Riverine afere s njenom bliskom prijateljicom, glumicom Marijom Feliks. Patnja izdane Fride ogleda se u svakom potezu četkice.

Ako slika na aukciji zaista postigne ciljanu cenu, to će biti rekord koji će nadmašiti cenu svih do sada prodatih latinoameričkih umetničkih dela. A to će još više doprineti i slavi te jedinstvene umetnice.

Kritika Fride Kalo

Nedavno su se inače pojavile i kritike na račun stvaralaštva Fride Kalo. Autorka Džoana Garsija Čeran iz indogenog naroda Purepeha požalila se na svojoj internet-stranici da umetnička avangarda u Meksiku – uključujući i Fridu Kalo – „odražava duh tog vremena koji mitologizovanu indijansku kulturu, formulisanu od strane bogatih elita belaca, reflektuje u lako svarljivoj estetici“ – ali bez doprinosa indogenih naroda.

Tako je, prema njenim rečima, Frida Kalo volela da nosi šarene haljine Tehuana-žena, a da nikada nije bila s njima. Za list „Frankfurter algemajne cajtung“ Garsija Čeran je rekla: „Potrebno nam je više glasova indogenih ljudi kako bismo uneli kritičku perspektivu u kulturu koja je istorijski gledano isključivala perspektive indogenih naroda.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu