Protivnici reforme su ostvarili „vanredno jasan" rezultat, rekao je Renci nakon što su izlazne ankete pokazale pravu katastrofu za njega – čak 60 odsto birača bilo je protiv njegove reforme. Ona je predviđala slabljenje gornjeg doma parlamenta, pojednostavljenje donošenja zakona i time veću moć za izvršnu vlast. Renci je u televizijskom govoru potvrdio da će ovog ponedeljka dostaviti svoju ostavku državnom predsedniku Serđu Matareli.

Takozvana Boši-reforma, nazvana po Rencijevoj ministarki za reforme Mariji Eleni Boši, predviđala je da se Senat, koji predstavlja italijanske regione, sa 315 smanji na 100 predstavnika koje više ne bi birao direktno narod. Takav Senat više ne bi imao pravo da odlučuje o svim zakonima. Time bi, kako je tvrdio Renci, bile sprečene stalne blokade sa kojima se italijanska izvršna vlast suočava decenijama. Zbog toga je u Italiji u poslednjih 68 godina bilo čak 60 vlada.

Gorak poraz Rencija i njegovih Demokrata znači i pobedu populističkih snaga. To je „pobeda naroda nad velikim silama", rekao je Mateo Salvini, šef desničarske Lega Nord. On je zatražio hitno raspisivanje novih izbora baš kao i Bepe Grilo, lider protestnog pokreta Pet zvezda.

Sada su sve oči usmerene prema državnom predsedniku Matareli. On mora da odluči kako dalje. Predsednik naime ima pravo i da odbije ostavku premijera. Moguće je i formiranje tehnokratske, prelazne vlade, a raspisivanje izbora tek u redovnom terminu 2018. godine. Pitanje je da li će Renci nastupiti na čelu liste Demokrata jer je i u okviru svoje partije neomiljen, pre svega na levom krilu. Ipak, Italijom je vladao tri godine što je za tamošnje uslove gotovo večnost i veoma je verovatno da će Renci ponovo u trku.

nr/dpa/afp/rtr