1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Rendgen za navodno maloletne izbeglice?

2. januar 2018.

Da li bi medicinskim testovima trebalo utvrditi starost navodno maloletnih izbeglica? To pitanje je postalo aktuelno nakon što je 15-godišnji Avganistanac ubio nemačku vršnjakinju. Neki sumnjaju da je zapravo punoletan.

Snimkom zgloba se približno može odrediti starostFoto: imago

Početkom decembra 15-godišnja devojka iz Kandela je raskinula sa svojim dečkom, vršnjakom, Avganistancem koji je prema navodima vlasti takođe imao 15 godina. On je 27. decembra na nju potegao nož – u jednoj samoposluzi sa kozmetikom – i usmrtio je sa mnogo uboda; prolaznici su ga savladali i pozvali policiju. Uhapšen je pod sumnjom za ubistvo iako se zna da je nož kojim je izbo devojku doneo sa sobom u radnju.

Zamenik šefa policije u Ludvigshafenu Eberhard Veber rekao je da je ubica doputovao u Nemačku u aprilu 2016. kao „maloletna izbeglica bez pratnje“. U novembru sledeće godine je bio prijavljen policiji zbog nanošenja telesne povrede jednom đaku škole u Germershajmu u koju je bio upisan.

 - pročitajte još: Izbeglički domovi – skupi i prazni

No, pitanje njegovog uzrasta nije rešeno. Centar za socijalni rad u Germershajmu je procenio njegovu starost na 15 godina, pozivajući se na procenu „odoka“ i „prvi lekarski pregled“. Potom je on smešten u jednu grupu mladih koja je živela pod starateljstvom pomenutog Centra.

Lekari protiv medicinskog utvrđivanja starosti

„On ni u kom slučaju nije imao 15 godina“, rekao je za tabloid Bild otac žrtve, ubeđen da je ubica stariji nego što se navodi. Isti list je objavio i fotografiju ubice na kojoj on zaista izgleda starije. Starost počinioca krivičnog dela je bitna prilikom određivanja kazne. Hrišćansko-socijalna unija (CSU) je odmah iznela predlog da se uvede striktno regulisana medicinska provera starosti svih izbeglica koje ne mogu jasno da se identifikuju kao deca.

Ubistvo u drogeriji potreslo NemačkuFoto: picture-alliance/dpa/A. Arnold

Lekari ukazuju da je teško utvrditi tačnu starost ljudi, ali Ministarstvo za integraciju u Porajnju-Palatinatu prenosi da je raspon mogućeg odstupanja pri utvrđivanju starosti iznosi jednu do dve godine. Tako je i sa najpreciznijom metodom koja je dosad korišćena u Nemačkoj, a to je rentgensko snimanje ručnog zgloba – stručnjaci na osnovu oblika i veličine kostiju mogu da procene starost.

Predsednik Nemačke lekarske komore Frank Ulrih Montgomeri usprotivio se obaveznom testiranju starosti rekavši da je „rengnedski pregled bez medicinske indikacije udar na telesni integritet“. Bavarski pedijatar Tomas Novotni koji često pregleda izbeglice, takođe se protivi testiranju. On je za nemački javni servis ZDF izjavio: „Kako Nemci, tako i stranci, ponekad ubijaju ljude. A to se ne može sprečiti lekarskim testovima.“

Kritika izbegličke politike Berlina

Ubistvo u Kandelu je za one koji kritikuju izbegličku politiku nemačke vlade bilo povod za nove kritike „politike otvorenih granica“ iz 2015. i delom 2016. godine, kada je u Nemačku ušlo više stotina hiljada izbeglica čiji identitet i poreklo nisu provereni na granicama.

 - pročitajte još: Izbegličke rute ka Evropi – kap u moru

Uz porast broja delikata čiji su vinovnici potražioci azila u Nemačkoj, među mnogim Nemcima se učvrstilo strahovanje da država ne može više delotvorno da štiti svoje građane od ljudi iz muslimanskih zemalja koji o društvenom položaju i međusobnim odnosima muškaraca i žena imaju sasvim drukčije predstave od onih koje su uobičajene u Nemačkoj.

Većina izbeglica se registruje na osnovu podataka koje same prijave graničnim organima. Ogroman broj ljudi iz Sirije, Iraka i Avganistana je u Nemačku došao bez važećih dokumenata i njihov identitet, pa ni starost, ne mogu da se provere.

San o bekstvu sa Lezbosa

05:53

This browser does not support the video element.

sp/dpa/rtr

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi