Decembra 2019. u kineskoj metropoli Vuhanu širi se misteriozni virus koji izaziva plućnu bolest. Niko ne sluti da će uslediti svetska pandemija. Kineske vlasti pokušavaju da zataškaju celu stvar. Ali broj zaraženih naglo raste. Grad je izolovan od sveta 23. januara. Stručnjaci smatraju da je u tom trenutku u gradu već više hiljada zaraženih.

Opasan virus, opasno izveštavanje

Početkom februara 2020. nezavisnoj novinarki Čang Can iz Šangaja uspeva do uđe u grad i da iz njega izvesti o dramatičnoj situaciji. Za svoje hrabro izveštavanje ona je sada dobila nagradu Reportera bez granica u kategoriji „Novinarska hrabrost”. Postavljala je video zapise na društvene mreže, izveštavala o prepunim bolnicama, preopterećenim krematorijima i uplašenim građanima. Pritom se više puta sukobila sa kineskim institucijama. One su već dobro poznavale novinarku Čang Can. Ova bivša advokatica je još septembra 2019 učestvovala na skupu podrške za Hongkong. Uhapšena je, stupila je u štrajk glađu i bila puštena posle 65 dana zatvora.

Ali nju to nije pokolebalo. Izveštavala je iz Vuhana. Onda je 14. marta 2020. nestala. Kasnije se ispostavilo da ju je policija uhapsila i sprovela nazad u Šangaj i tamo držala u zatvoru bez optužnice. Decembra 2020. je osuđena na četiri godine zatvora jer je  „tražila svađu i provocirala ljutnju“ – to je uobičajena formulacija za obračun sa disidentima. Čang Can ponovo iz protesta stupa u štrajk glađu koji traje sve do danas. Njena telesna težina je spala na 40 kilograma. Prisilno je hrane i drže vezanu da ne bi mogla da otkloni sondu za hranjenje. Uprkos apelima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava ona je i dalje u zatvoru i život joj je ugrožen.

Reporteri bez granica žele ovom nagradom da skrenu pažnju na njenu sudbinu. Ta međunarodna nevladina organizacija nagrađuje od 1992. poseban angažman za medijske slobode širom sveta.

Ko nadzire nadzornike?

Takav izuzetan angažman je pokazao i Projekat Pegasus. Reč je o međunarodnom konzorcijumu od 80 novinara iz 11 zemalja. „Pegasus“ je softver za praćenje i nadzor koji je izradila izraelska kompanija NSO Group. On se prodaje od 2011. raznim vladama, demokratskim i autokratskim, i služi odbrani od terorizma. Ali najmanje 11 vlada su ovaj program upotrebile da bi špijunirale novinare, aktiviste za zaštitu ljudskih prava ili opozicione političare. U te zemlje spadaju Meksiko, Saudijska Arabija, Azerbejdžan i Mađarska. DW je još 2017. izvestio o tome da je tadašnja meksička vlada nadzirala rad novinara uz pomoć ovog softvera.

„Projekat Pegazus“ je razotkrio razmere te prakse praćenja i špijuniranja, i zato je dobio ovogodišnju nagradu u oblasti „Dejstvo“. Novinari projekta su ustanovili da je širom sveta prisluškivano i elektronski praćeno skor 200 novinara. Ali nisu samo novinari bili cilj špijunske delatnosti. Na listama telefonskih brojeva koji su prisluškivani nalazi se ime francuskog predsednika Emanuela Makrona, predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela kao i meksičkog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora.

Ovaj istraživački novinarski projekat je osvetlio razmere prisluškivanja, praćenja i špijuniranja kojima su izloženi novinari, opozicionari i vladini kritičari u brojnim zemljama. Reporteri bez granica i brojni mediji su širom sveta podneli krivične prijave protiv takve prakse. „Potreban nam je globalni režim sankcija, koji principijelno zabranjuje i sankcioniše izvoz takve tehnologije u autoritarne zemlje“, kaže šef nemačke sekcije Reportera bez Granica, Kristijan Mir. „Naime, ta tehnologija nadzora je neprijateljska prema slobodi štampe i u krajnjem slučaju ugrožava ljudske živote“, dodaje on.

Reporteri između dve vatre

Palestinska novinarka Mejdolin Hasona je već duže vreme pod prismotrom. I izraelske i palestinske vlasti su je sprečavale u radu i krivično je gonile. Ona je rekla da kritikuje povrede ljudskih prava za koje je odgovoran Izrael kao i zločine protiv novinara koje je počinila izraelska armija. Ali je dodala da kritikuje „i palestinske autonomne vlasti zbog korupcije i ograničenja slobode mišljenja“. Ona je rekla da joj je to na obe strane nanelo štetu.

Krajem 2015. prešla je na turski TV kanal TRT i preselila se za Istanbul.  Pre toga je radila za različite palestinske medije, između ostalog i kao glavna urednica informativnog portala DW Akademije, Društva za međunarodnu saradnju (GIZ) i univerziteta Nablus.

Avgusta 2019. posetila je svoj palestinski zavičaj. Ali na jednom izraelskom kontrolnom punktu bilo joj je zabranjeno „da ponovo napusti teritoriju”. Iza zabrane izlaska bila je izraelska tajna služba. Od tada novinarka prinudno boravi u Zapadnom Jordanu. Nije prestala da izveštava.

Juna 2021. umro je Nizar Banat, poznati kritičar palestinskih vlasti. Njegova porodica je iznela teške optužbe na račun palestinskih organa bezbednosti, tvrdeći da su Nizara na smrt prebili. Kada je Mejdolin Hasona počela da izveštava o njegovoj smrti i protestima koji su usledili, i nju su pretukli palestinski policajci. Ona je dobila nagradu u kategoriji „Nezavisnost“. Kada je saznala da je dobila nagradu jako se obradovala: „Nagrada mi mnogo znači, pošto je ne dodeljuju tek tako, nekom novinaru”, već je to nagrada „svim novinarima koji su izloženi ograničavanjima slobode štampe i koji su zaslužili da žive i rade slobodno“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu