U Republici Moldaviji je hladno prvih dana 2025. godine. Noću su temperature oko nule. U danima kada sija sunce blago se podižu. Sedmog januara se u porodici Kolun tradicionalno jede sarma: zajedno sa suprugom, penzioner Đorđe Kolun priprema to tradicionalno božićno jelo. U Republici Moldaviji, koja je pretežno pravoslavna, Božić se slavi po starom julijanskom kalendaru, 7. Januara.

Ali, kuvanje je ovih dana moguće samo na šporetu na drva. Od 1. januara 2025. Rusija je obustavila isporuku gasa Moldaviji. „Vidite, nemamo gas. Svetla ima, ali gasa nema. Ne možemo ni čaj da skuvamo“, ogorčeno kaže penzioner.

Izolovani u svojoj zemlji

Koluni žive u maloj kući u selu Kosijeri na reci Dnjestar u Pridnjestrovlju. Regionom između reke i ukrajinske granice upravlja separatističko rukovodstvo koje podržava Moskva, a de fakto ga kontroliše Rusija. Reka Dnjestar predstavlja granicu. Selo Kosijeri, koje ima oko 4.000 stanovnika, nalazi se u enklavi unutar te separatističke oblasti, ali je pod upravom Republike Moldavije. Kako bi stanovnici sela stigli na teritoriju države zapadno od Dnjestara koju kontroliše Kišinjev, moraju da koriste trajekt za prelazak reke.

Međutim, iako je njihovo selo pod upravom moldavskih vlasti, ono je i dalje povezano sa starim ruskim gasovodima i zato ne može da dobija gas iz Kišinjeva. Od početka ruskog rata protiv Ukrajine 2022. godine, Republika Moldavija više ne uvozi gas iz Rusije, već sa evropskog tržišta. Moskva je, međutim, nastavila da snabdeva separatistički region.

„Prvog januara u 9:00 ujutru prekinut je dotok gasa“, kaže Đorđi Kolun. „Onda sam isključio centralno grejanje na gas. To što Rusi rade je teror. Oni i ne mogu ništa drugo. Ne mogu da se nose sa civilizovanim svetom.“

Penzioner je bio svestan da region od januara više neće dobijati gas iz Rusije, s obzirom na to da su 1. januara istekli ugovori o tranzitu gasa između ruske državne kompanije Gasprom i Ukrajine. Tako je od početka nove godine Rusija prestala s isporukom gasa Pridnjestrovlju. Kolun je, međutim, preduzeo mere predostrožnosti i na vreme nabavio dovoljno drva za ogrev. Do tada je, poput svih stanovnika Pridnjestrovlja, uživao u povlastici plaćanja simbolične cene za ruski gas. Ipak, svestan je da, čak i ako se kriza jednog dana reši, ljudi u regionu neće biti u mogućnosti da plate veću cenu za gas.

Humanitarna kriza

U selima se i dalje može nekako pregurati s drvima i ugljem, kaže Kolun, ali on ima i prijatelje u pridnjestrovskim gradovima i kaže da je tamo situacija dramatična. Ljudi sede u hladnom, bez grejanja, a nemaju ni gasa za kuvanje.

Otkako je Rusija zavrnula slavinu, Pridnjestrovlje je u energetskoj, ali i humanitarnoj krizi. Isključeno je centralno grejanje, zatvoreno nekoliko fabrika, a zbog hladnoće, škole i univerziteti mogu da nude samo onlajn-časove. Hiljade ljudi je bez posla.

Na društvenim mrežama objavljuju se video-snimci koji prikazuju svakodnevnu borbu stanovnika sa hladnoćom. U gradu Dubasari, na primer, gde ima mnogo višespratnica, ljudi takođe nemaju centralno grejanje. Mnogi su kupili električne radijatore kao zamenu, ali ni oni u stvari ne rade: zbog povećane potrošnje struje, električna mreža je preopterećena. Vlasti u Tiraspolju zbog toga moraju povremeno da prekidaju snabdevanje strujom. Sada nema struje i do osam sati dnevno.

Pa ipak, za sada nema migracija preko Dnjestra, što su vlasti u Kišinjevu negde očekivale. Većina ljudi u Pridnjestrovlju podnosi hladnoću, uglavnom bez prigovora, iako se situacija iz dana u dan pogoršava.

Šanse da se reši sukob u Pridnjestrovlju?

Moldavske vlasti spremne su da ljudima u separatističkom regionu obezbede hranu i lekove ako se situacija pogorša. Međutim, vlastodršci u Tiraspolju poriču da su dobili takve ponude iz Kišinjeva. Vlasti pridnjestrovske prestonice za sve krive vladu u Kišinjevu. Kažu da je „za energetsku krizu kriva vlada, zato što namerno ignoriše brojne probleme u odnosima sa Gaspromom“.

Moldavski stručnjak za energetiku Sergiu Tofilat veruje da trenutna kriza može biti prilika za rešavanje konflikta u Pridnjestrovlju: „Prema ugovoru s Gaspromom, Rusija je obavezna da isporuči gas do granice sa Republikom Moldavijom. Postoji alternativa da se gas transportuje preko Turske, umesto preko Ukrajine. Međutim, Putin je odlučio da pusti Pridnjestrovlje da se smrzne kako bi izvršio pritisak na Kišinjev i Kijev. Putinu je u interesu da nastavi tranzit gasa preko Ukrajine, jer u suprotnom godišnje gubi 6,5 milijardi dolara. Taj novac mu je potreban za finansiranje rata u Ukrajini“, kaže Tofilat za DW.

S ratom u susednoj Ukrajini i svim rizicima koje on donosi za njegovu porodicu, Đorđe Kolun je odavno naučio da se nosi. Zbog dugotrajnih kriza u svojoj zemlji, ove godine se pažljivo pripremio za zimu. Bar za ovu godinu ima dovoljno drva za ogrev. Šta će pak doneti sutra – to ne zna. U njegovom selu, smeštenom između separatističke oblasti i reke, živi se od danas do sutra. Tako razmišlja i taj penzionerski par. Trenutno se raduju dolasku unuka koji će im uskoro doći u posetu. A Božić su proslavili uz dobar i topao obrok.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku