Nikada nije bilo više diplomatskih aktivnosti zvaničnika Republike Srpske, nego što je to usledilo nakon političkih sankcija koje su uvedene rukovodstvu tog entiteta Bosne i Hercegovine. Poslednje, ekonomske sankcije, kojima je RS izgubila preko sto miliona evra, što je trebalo da bude uloženo u infrastrukturne projekte i što je trebalo da obezbedi vlada Nemačke, trasirali su put za pronalaženje novca prema drugim izvorima.

Sastanak zvaničnika RS sa državnim vrhom Mađarske proteklog vikenda, kojem su prisustvovali predsednici Srbije Aleksandar Vučić i Turske Redžep Tajip Erdogan, iznedrio je 118 miliona evra mađarskih investicija u Republiku Srpsku, tvrdi njen predsednik Milorad Dodik. Šezdeset odsto tog novca planirano je za projekte iz kojih se povukla Nemačka.

„Nemačka da se povuče“

„Tih 70 miliona možemo odmah da iskoristimo za podršku jednom od ta tri projekta koja mi hoćemo. Međutim, kada sam tražio informaciju kako stojimo s tim projektima – s vetroparkom Hrgud – rekli su mi da je i danas aktuelan ugovor između Nemačke i Elektroprivrede RS. Pre možemo da realizujemo projekat sa Mađarima, nego ovo što imamo sa Nemcima“, tvrdi Dodik, pozivajući ujedno Nemačku da zbog toga raskine ugovore.

„Mi tražimo od vlade Nemačke da to povuče i da nas dalje ne blokira. Mi s naše strane tek u maju možemo da raskinemo taj ugovor, ali tražimo da se to raskine sad“, rekao je Dodik.

Novčana pomoć ili investicije mogle bi ubuduće da se završavaju preko „Saveta za praćenje politika između RS i Mađarske“, što bi bila neka vrsta pandana sadašnjem Sporazumu o specijalnim i paralelnim vezama koji je na snazi sa Srbijom.

Međutim, ova diplomatska aktivnost Banjaluke, koja je navodno dogovorena sa Mađarima, naišla je na kritike u političkom Sarajevu. Odatle stižu oštre reakcije da se radi o grubom narušavanju suvereniteta BiH.

„Pozivam vladu Mađarske i premijera Orbana da pre bilo kakvog potpisivanja sporazuma, ugovora ili odluke sa Republikom Srpskom, zatraže sprovođenje ustavom predviđene procedure odobravanja takvih akata u institucijama BiH, a nadležne državne institucije BiH da informišu partnerske institucije Mađarske o protivpravnosti akata koje nameravaju da potpišu sa Republikom Srpskom, a koji nemaju odobrenje nadležnih državnih institucija“, rekao je zamenik predsedavajućeg Parlamenta Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić.

Sarajevska molba za lobiranje

Pre nešto više od mesec dana ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković zamolio je mađarskog šefa diplomatije Pitera Sijarta, da lobira kod političkog vrha RS da okončaju krizu u BiH. Pored toga što je zahvalio Mađarskoj na podršci i lobiranju za evropski put BiH, dodao je da nema ništa protiv regionalne saradnje bilo kojeg entiteta s bilo kojom državom, sve dok se poštuje teritorijalni integritet i suverenitet BiH.

„Razumevanje svih političara u BiH veoma je važno i zamolio sam da dobre veze s političarima u RS iskoristi da im objasne koje benefite donosi priča EU, zbog krize koja se dešava, da objasni i da lobira da se vratimo na postavke koje znače političku stabilnost, a iz kojih možemo kreirati neke nove ekonomske prilike“, rekao je tada Konaković.

S druge strane, osude da RS i Mađarska na ovaj način ne poštuju suverenitet BiH, odbacila je srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović. Ona poziva političke predstavnike iz entiteta Federacija BiH da takođe sarađuju s Mađarskom i povlače investicije.

„Mi smo dogovarali projekte značajne za RS. Zvizdić nije poslao nijedan projekat. Savetujem Zvizdiću i njegovim kolegama da i oni urade nešto, a ne da čekaju. Suverenitet se brani na drugi način, prvenstveno ne tako što se dovodi stranac. Postoji ozbiljna zajednica ljudi i političara koji razumeju situaciju i oni su naši politički partneri“, rekla je Cvijanović.

„Prosjačenje novca od moćnijih“

Ko je politički partner u ovom trenutku Banjaluci, određuju sankcije koje su uvedene zvaničnicima RS, a sada i stopiranjem realizacije projekata vrednih desetine miliona evra, smatraju analitičari u tom entitetu. Oni ističu da je rehabilitacija hidroelektrane Trebinje, faza III i IV, gradnja vetroparka Hrgud, te zbrinjavanje otpadnih voda u Gradiški, samo vrh ledenog brega. Ujedno ocenjuju da je specifičnost situacije u tome što se u ovom slučaju direktno preklapaju politički i ekonomski interesi.

„Svojom iracionalnom politikom, Dodik je doveo RS u međunarodnu izolaciju i ostaju mu prijatelji koji su autokrate i antizapadno orijentisani u svojoj politici“, kaže politički analitičar iz Sarajeva Enver Kazaz, navodeći da je izolacija prouzrokovala i finansijsku krizu. „Sve ovo izgleda kao prosjačenje novca od moćnijih, a to će ga odvesti u još dalju izolaciju od Zapada koji jedini može da ga spasi i osigura bolji život građana“, smatra Kazaz.

Dodik je rekao da je u Mađarskoj imao odličan sastanak s premijerom Viktorom Orbanom, kao i sa liderima Srbije, Turske i Azerbejdžana, koji, prema njegovim rečima, iskazuju interesovanje za gasovod kroz RS. Kaže i da je sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom razgovarao o putnoj infrastrukturi i izgradnji hidroelektrane Mrsovo.

„Želim da kažem da RS ima probleme, ali rešavamo te probleme na način da to podelimo s prijateljima. Republika Srpska je rešila problem finansiranja u ovoj godini“, rekao je Dodik, pozivajući investitore da veruju u RS.

Stabilna zaduženja

Da je finansijska kriza proizvod izolacije, potvrdila je i ministarka finansija RS Zora Vidović, koja je članica Dodikovog SNSD. Ona je rekla da RS definitivno ima problem zbog sankcija koje postoje, ali nisu nigde javno objavljene, a onda je, u Dodikovom maniru, dodala i ovo: „Nelegalni i nelegitimni takozvani visoki predstavnik poziva da investitori ne dolaze, jer navodno nije naša imovina, pa nemamo čime garantovati, kao i da se u nekim stranim ambasadama preispituju banke koje nas finansiraju. To su sve otežavajuće okolnosti za Republiku Srpsku“. Ministarka Vidović je uverena da će, bez obzira na sve, fiskalna stabilnost biti održana.

U međuvremenu je RS krenula i u novo zaduženje od 130 miliona maraka, a vlada je donela odluku da se ide s emisijom obveznica po kamati od šest odsto. Ekonomista Zoran Pavlović ocenjuje da politika koju vodi Banjaluka u odnosu na Sarajevo nije dobra, jer je za investicije potrebna harmonija unutar BiH.

„U životu je potrebno imati prijatelje, ali kad ih tražiš nazor, onda to zavisi od toga da li oni žele da ti pomognu ili ne. Ti možeš da imaš prijatelja koji je u Mađarskoj ili u Turskoj, ali ekonomska situacija je komplikovanija od toga da ima samo neko ko može da te izvuče iz aktuelnih problema“, kaže Pavlović. Ujedno zaključuje da sve te najave investicija mogu da stignu, ali i ne moraju, kao što je to bio slučaj sa famoznim „malim i velikim kreditom“ iz Rusije pre nekoliko godina koji nikada nije realizovan.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.