Maratonska, na momente mučna rasprava u Narodnoj skupštini tokom koje se pevalo, vređalo, pretilo, prerasla je u usvajanje Nacrta izbornog zakona Republike Srpske.

Kao odgovor na nametanje izmena državnog zakona od strane visokog predstavnika Kristijana Šmita, zakon definiše da izbore za organe vlasti u RS sprovodi Republička izborna komisija, gradska i opštinske izborne komisije i birački odbori koje će imenovati nadležni organi Republike Srpske. Javna rasprava biti sprovedena u roku od 15 dana.

Satler vs. Dodik

Pre usvajanja zakona reagovao je Šef delegacije EU u BiH Johan Satler, upozorivši da će Centralna izborna komisija BiH i dalje biti zadužena za izborni proces.

„Potpuno je jasno da je Centralna izborna komisija zadužena za izborni proces i tako će ostati i u budućnosti“, rekao je Satler, što je izazvalo reakciju predsednika RS Milorada Dodika.

„Ja kažem da neće ostati. Može da ostane ali pod uslovom da lažni visoki predstavnik povuče svoje odluke ili da Dom naroda odbije odluke visokog predstavnika. Tada možemo da se vratimo u Predstavnički dom i razgovaramo o izbornom zakonu", rekao je Dodik.

Opozicija protiv

Opozicija se oštro usprotivila procesu usvajanja ovako bitnog zakona, jer se kako kažu o njemu raspravlja isti dan kada su ga dobili. Šef Kluba poslanika Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović, kaže da zakon daje još veću kontrolu vladajućoj koaliciji u izbornom procesu.

„Jer ste razradili šeme kako da kontrolišete gradske i opštinske komisije, da stavljate svoje ljude. Zato se bojite skenera i poštenih izbora. To je vama najveća pretnja. Ovaj predlog koji ste nam dali nije vredan komentara“, rekao je Vukanović.

Pre Izbornog zakona, Narodna skupština usvojila je i zaključke u kojima se zahteva da međunarodna zajednica povuče izmene Izbornog zakona Bosne i Hercegovine koje je doneo visoki predstavnik. Zaključke su podržali samo klubovi poslanika stranaka okupljenih oko SNSD-a.

Rok od sedam dana

U zaključcima se traži da „kolonijalna uprava u roku od sedam dana poništi sve odluke Kristijana Šmita". Ukoliko to ne bude urađeno, NSRS traži da se u najkraćem periodu održi sednica Parlamentarne skupštine BiH koja bi proglasila nedozvoljenim i ništavnim sve odluke Šmita, a najavljena je i blokada rada u državnim institucijama, kao i povlačenje iz koalicionog sporazuma na državnom nivou.

Takođe se traži da se organima BiH zabrani primena tih odluka i da se internet stranica OHR-a proglasi neprihvatljivim i nezakonitim mestom objave akata. Ukoliko se ne ispune ovi zahtevi, traži se od izabranih predstavnika iz RS da prestanu odlučivati na nivou BiH i „da se više ne vraćaju u taj proces".

Narodna skupština zaključcima traži od političkih stranaka iz Republike Srpske koje su u partnerstvu sa političkim strankama iz Federacije na nivou BiH, da formalno i suštinski napuste to partnerstvo.

SDA ostavlja mogućnost saradnje?

Dodik je tokom rasprave najavio mogućnost izlaska iz koalicije sa strankama Trojke i koaliciju sa SDA, ukoliko se njihovi zahtevi na prihvate.

„Da sa partijama u kojima se nalazimo u partnerstvu raskinemo partnerstvo i drugim strukturama kod Bošnjaka ponudimo, recimo SDA, da napravimo dogovor koji će omogućiti novo vreme", rekao je Dodik, na šta je stigao i odgovor SDA.

„Sve što znači destrukciju, suda sa međunarodnom zajednicom, udar na ustavno-pravni poredak, kočenje, blokade, SDA neće prihvatiti. Eventualnu konstruktivnu rekonstrukciju koja bi značila ubrzanje napretka BiH na putu ka EU, mi bi naravno prihvatili. Ali ne bih rekao da Dodik to nudi", rekao je Bakir Izetbegović.

Šmit: „Čović neka se smiri"

Izvesno je da će usvajanje entitetskog izbornog zakona ali i zaključaka kojima se postavljaju ultimatumi zbog tehničkih izmena Izbornog zakona dalje produbiti krizu, posebno jer zvanična Banjaluka u ovom ima podršku HDZ-a BiH i Dragana Čovića. Bar u delu koji se odnosi na odluku visokog predstavnika.

„Bez ikakve potrebe visoki predstavnik nameće 114 izmena Izbornog zakona čime se poništavaju svi pozitivni učinci na našem evropskom putu... Zbog toga pozivam sve nosioce vlasti, bez obzira na različito promišljanje oko nametnutih odluka, da u skladu sa Ustavom BiH i najvišim demokratskim standardima, legitimno izabrani predstavnici donose odluke i predvode političke procese u BiH", kaže Čović.

Međutim, Šmit je imao poruku za Čovića i Dodika, koje je pozvao na razgovor.

„Čović neka se smiri. Ovo nije kraj EU puta, ovo je tek početak. Pozivam i njega i Dodika da sednemo u Laktašima, Mostaru ili Sarajevu pa da razgovaramo kao odrasli. Sa mnom se može razgovarati, iako i ja nekada znam burno reagovati“, rekao je Šmit, za sarajevsku Fejs TV.