Zbog kontroverznih izmena i dopuna poljskog Upravnog zakonika, na upravne odluke nakon isteka 30 godina više ne može da se uloži žalba. To znači da vlasnici kojima je nakon Drugog svetskog rata oduzeta imovina ne mogu više da ulože zahtev za povratom imovine. Dosadašnji uobičajeni administrativni put za takvu vrstu zahteva sada je nije moguć, odnosno – vraćanje imovine koja je konfiskovana u komunističkoj Poljskoj (1944-1989) na taj način se praktično onemogućava.

Pogođeni su svi kojima je pod vlašću komunista oduzeta imovina, među kojima su i mnoge žrtve Holokausta. Tokom Drugog svetskog rata ubijeno je šest miliona Poljaka, a polovina njih bili su Jevreji. Vlada u Varšavi sa svoje strane tvrdi da će zakon doneti pravnu sigurnost na tržištu nekretnina i sprečiti prevare.

Nekadašnji vlasnici ili njihovi naslednici, mogu doduše da tuže poljsku državu pred nekim od građanskih sudova, ali taj put, s obzirom na politizaciju poljskog pravosuđa, ne obećava, smatraju mnogi kritičari.

Nova pravila naišla su na oštre kritike u Izraelu i Sjedinjenim Američkim Državama. Ministri spoljnih poslova tih dveju zemalja apelovali su na poljskog predsednika Andžeja Dudu da ne potpiše izmene i dopune zakona. Bez uspeha. Američki ministar spoljnih poslova Entoni Blinken zahtevao je od vlade u Varšavi da donese zakon o odšteti, kakav već postoji u drugim zemljama centralne i istočne Evrope.

Poljsko-izraelski odnosi na dnu

Šef izraelske vlade Naftali Benet ocenjuje da je novi poljski zakon „sramno zanemarivanje sećanja na Holokaust“. Ministar spoljnih poslova te zemlje Jair Lapid nova pravila okarakterisao je kao „nemoralna“ i „antisemitska“. On je pozvao je biznismene u Poljskoj da se na neodređeno vreme vrate u zemlju, a poljskom ambasadoru u Izraelu, koji je u ovom trenutku na odmoru u Poljskoj, savetovao je da „svoj odmor nastavi u svojoj zemlji“. Varšava je odmah reagovala i ambasador će ostati u Poljskoj „do daljeg“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Poljske.

Prema poljskom premijeru Mateušu Moravjeckom, izraelska odluka je neosnovana i neodgovorna. Izjava ministra spoljnih poslova Lapida „razljutila bi svakog poštenog čoveka“. „Niko ko zna istinu o Holokaustu i stradanju Poljaka u Drugom svetskom ratu, ne može da odobrava ovakvu vrstu politike“, dodao je Moravjecki.

Konflikt nije od juče

Ono što se danas događa, najveća je kriza od ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Poljske i Izraela 1990. godine, smatra Agnješka Magdžijak-Miševska, nekadašnja ambasadorka Poljske u Izraelu (2006-2012). Ali to je, kaže, posledica čitavog niza sukoba poslednjih godina.

Nekadašnja ambasadorka kao primere navodi zakon iz 2018. godine koji je izjave o poljskom saučestvovanju u uništavanju Jevreja u Drugom svetskom ratu proglasio za krivično delo, kao i „antisemitsku retoriku“ podržanu od vlade koju predvodi partija Pravo i pravda (PiS), a protiv američkog zakona JUST (Justice for Uncompensated Survivors Today Act Report).

Taj izveštaj Stejt departmenta SAD, u kojem je Poljska stavljena na listu zemalja koje nisu regulisale povrat konfiskovane jevrejske imovine, oštro kritikuju desničarski krugovi u Poljskoj.

Unutrašnjepolitička propaganda

Bivša ambasadorka Magdžijak-Miševska navodi još jedan primer: presudu poljskog suda iz februara 2021. kojom su dvoje istaknutih poljskih istraživača Holokausta primorani da se izvinu zbog svojih „spornih izjava“ o ulozi poljskih građanki i građana u Holokaustu.

Apelacioni sud Poljske ukinuo je tu presudu 16. avgusta ove godine. Objašnjenje suda je glasilo da „sudnica nije pravo mesto za istorijske debate“. Odluka je očekivano izazvala bes u desničarskim krugovima u Poljskoj. Tužiteljka, međutim, želi da ide na Vrhovni sud.

No, za trenutnu eskalaciju Magdžiak-Miševska odgovornim smatra i vladu Poljske i vladu Izraela: „Oni igraju diplomatski ping-pong, jer obe strane spoljnu politiku koriste za unutrašnjepolitičke svrhe.

Narativ ili činjenice?

Ipak, poljski politikolog Slavomir Debski nije preterano zabrinut za spoljnopolitički imidž Poljske. I Izrael i SAD će na kraju „morati da prihvate novu poljsku uredbu“, kaže Debski za DW. On je direktor varšavskog državnog Instituta za međunarodne poslove (PISM) i mišljenja je da Izrael teži ka tome da destabilizuje odnose s Poljskom. Sramotan je pokušaj da se od zakonodavnog akta pravi „međunarodna afera“, smatra Debski.

S druge strane, vrhovni rabin Poljske Mihael Šudrih govori o „moralnoj odgovornosti“ poljske vlade. „Za vreme Drugog svetskog rata Nemci su konfiskovali imovinu. Kasnije su to isto uradili komunistički moćnici. U deset zapovesti je zapisano: Ne kradi! Poljska vlada danas ima moralnu obavezu da razmisli o odšteti za ljude koji su izgubili svoje kuće.“ Rabin je za DW istakao da „nekretnine, naravno, nemaju naciju, ali imaju vlasnike“.

Vraćanje imovine – večna tema

Ovo nije prvi put da se Poljska spori sa Izraelom i SAD oko vraćanja nekadašnje jevrejske imovine. I nije prvi put da jedna poljska vlada pokušava da zakonski reši restituciju. Od 1990-ih bilo je nekoliko zakonskih inicijativa – i sve su propale.

Povrat imovine je često bila tema i u razgovorima s političarima SAD. Kada se tokom jednog sastanka u Bijeloj kući ponovo o tome govorilo, tadašnji poljski predsednik Bronislav Komorovski američkom predsedniku Baraku Obami rekao je da bi on potpisao zakon o odšteti ako ga prethodno usvoji poljski parlament. Ali, odgovarajući nacrt zakona, koji je pripremila tadašnja vlada pod premijerom Donaldom Tuskom, nikada nije predstavljen parlamentu.

Divlja reprivatizavija

Nakon parlamentarnih izbora u oktobru 2011. Tuskova vlada je, bez obzira na tadašnja obećanja Obami i izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu, objavila da nema interesa da usvoji zakon o restituciji. Onima kojima je oteta imovina, savetovano je da podnesu tužbe pred poljskim sudovima.

Pravni vakuum koji je tako nastao, doveo je do bezbrojnih „divljih reprivatizacija“, za koje nije postojala jedinstvena sudska nadležnost. Mnogi prevaranti s lažnim identitetima došli su u posed imovine koju su nekad konfiskovali komunisti. A zbog toga što kao podstanari nisu bili zaštićeni, mnogi stanari tih zgrada završili su na ulici.

Potpisivanjem izmena i dopuna novog zakona, poljski premijer Andžej Duda sada želi da zaustavi aktivnosti „privatizacione mafije“. Ali, očigledno je da će, pored te mafije, biti pogođeni i mnogi zakoniti vlasnici.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu