U javnosti i medijima u Srbiji već duže vreme kruže informacije o navodnom seksualnom zlostavljanju maloletnika u koje je umešan episkop vranjski Pahomije, prenosi list Zidojče cajtung.

„Za razliku od sličnih skandala u Nemačkoj, SAD ili Irskoj, Srpska pravoslavna crkva i njoj bliska vlada u Beogradu, nisu baš ažurne u nastojanjima da se svi događaji razjasne. Episkop Pahomije optužen je za seksualno zlostavljanje 2002. godine. Tada je četvoro maloletnika, od kojih je najmlađi imao 13 godina, zajedno s roditeljima otišlo u policiju i prijavilo ga. Međutim, pred sudom su se stvari po vladiku odvijale dobro. Krivično delo seksualnog zlostavljanja u Srbiji zastareva nakon četiri godine, a proces je razvlačen upravo pune četiri godine. Uoči presude 2007. godine, tadašnji ministar pravosuđa Srbije sastao se sa sudijama. Dan kasnije, Pahomije je oslobođen uz obrazloženje da su izjave maloletnika, kao i svedočenja monaha i sestara iz manastira, neverodostojne. Vrhovni sud Srbije kasnije je ukinuo oslobađajuću presudu uz obrazloženje da je 'doneta mimo zakona'. Novog procesa ipak nije bilo, jer je slučaj zastareo.“

U nemačke medije stigao je i vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije. „Najkasnije od početka 2010. kada je jedan beogradski striper otvoreno progovorio o svojoj vezi sa Vladikom, smatralo se da su potvrđene glasine o njegovoj homoseksualnosti. To bi bila njegova privatna stvar, kada ne bi postojale dve okolnosti. SPC je zvanično veliki protivnik homoseksualnosti. Sam patrijarh Irinej je u oktobru 2012. podigao svoj glas protiv gej-parade koju je ocenio kao 'paradu sramote'. Osim toga, Kačavenda se nije ograničio samo na seks sa muškarcima. On je, navodno, od svojih saradnika tražio da mu podvode i dečake. Vasilije sve to poriče. O njegovom slučaju će se u vrhu crkve raspravljati na Crkvenom saboru koji će se održati 21. maja“, prenosi Zidojče cajtung.

Kloniranje – etika ili medicina?

Grupa američkih naučnika uspela je da stvori embrionske ćelije iz ljudske kože.

Mitelbajeriše cajtung: „Naučnici slave tim istraživača iz Oregona kojima je pošlo za rukom nešto što je izgledalo nemoguće. Ipak, vest da im je uspelo da kloniraju ljudske ćelije, izazvala je više straha nego nade. To je strah da bi ljudi mogli da se rađaju namenski, da će se ljudsko dostojanstvo žrtvovati u svrhe istraživanja. I upravo se zbog toga u centar pažnje vraćaju pitanja o kojima se dugo nije pričalo jer je istraživanje matičnih ćelija tokom godina potonulo u zaborav: Koliko daleko sme da ode istraživanje? Kada se žrtvuje život; kad on uopšte počinje? I kada ljud počinju da se igraju boga?“

Rajn nektar cajtung: „Ako čovek postane Tvorac, počeće da bira. Odlučiće šta je dobro, korisno, šta je vredno reprodukcije. Istraživači danas tvrde da mogu da pobede razne bolesti terapijom matičnim ćelijama. Ako nam to uspe, a nismo daleko, na red će doći pitanje da li da se budućim generacijama predaju samo zdravi geni. Iz tog razloga, u Portlandu bi mogla da budu otvorena vrata koja vode u noćnu moru.“

Zidvest prese: „Svaki život počinje zametkom ćelija. Veoma je teško uočiti gde je granica na kojoj počinje ljudsko postojanje. Ne može se sprečiti prelaženje tih granica. I dalje postoje maglovite nade da će se ovim putem sprečiti lečenje bolesti. Metode kojima se ljudske ćelije programiraju da postanu ćelije za zamenu, pokreću više moralnih pitanja. Potrebno nam je mnogo vremena da razumemo sve detalje procesa, ako nam to uopšte uspe. Embrionalne matične ćelije su strana tela, koja se mogu odbaciti. Njihov zadatak je rast, i postoji ogroman rizik od stvaranja tumora.“

Pripremili: Azer Slanjankić, Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković