Iran i Saudijska Arabija očigledno nastavljaju oprezno približavanje. Nakon što su se dva dugogodišnja rivala prvi put zbližila u proleće prošle godine, uz kinesko posredovanje, sada žele da prodube odnose.

Na to, između ostalog, ukazuje i najava iz Iranaod pre nekoliko dana da će održati zajedničku pomorsku vežbu sa Saudijskom Arabijom. Datum još nije objavljen.

O produbljivanju odnosa govori i poseta iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija saudijskoj prestonici Rijadu početkom oktobra. Tamo je Aragči upoznao saudijskog prestolonaslednika i stvarnog vladara Mohameda bin Salmana.

Teška prošlost

Odnosi dve regionalne sile su decenijama bili napeti, posebno od Iranske revolucije 1979. godine.

Osnova napetosti bilo je i bitno drugačije shvatanje političke uloge religije: dok je Iran dugo nakon 1979. praktikovao socijalno-revolucionarno shvatanje islama – i pozicionirao se kao zaštitnik pobunjenih šiita u regionu – sunitska Saudijska Arabija pod kraljevskom porodicom i danas se prvenstveno oslanja na ulogu vere u očuvanju vlasti.

Saudijska Arabija takođe polaže zahtev za vođstvom u regionu na islamu i svojoj ulozi „čuvara“ svetih mesta u Meki i Medini.

Ovo kontradiktorno shvatanje posebno je došlo do izražaja nakon Arapskog proleća od 2011. godine. Rijad se tada plašio da bi Iran mogao promovisati protestne pokrete na Arabijskom poluostrvu.

Do današnjeg dana – i već nekoliko godina – dve države su posredno suprotstavljene u Jemenu, uprkos svoj retorici približavanja.

U Jemenu je radikalna šiitska paravojska Hutijevaca pokušala da svrgne vladu jemenskog predsednika Mansura Hadija i stavila velike delove zemlje pod svoju kontrolu.

Dok je Iran podržavao Hutijevce, Saudijska Arabija se borila protiv pobunjenika na čelu koalicije pretežno sastavljene od sunitskih država, koju je podržavao i Zapad, posebno SAD.

Saudijski interesi

Ipak, trenutno približavanje ima nekoliko prednosti iz saudijske perspektive, kaže Sebastijan Sons, stručnjak za zalivske države u trustu mozgova Carpo sa sedištem u Bonu.

On kaže da su u Saudijskoj Arabiji nakon iranskih napada na njena naftna postrojenja 2019. godine postali svesni da se ne mogu potpuno osloniti na SAD i da će probleme sa iranskim susedima morati da rešavaju sami.

Osim toga, rekao je Sons za DW, ljudi u Rijadu vide stabilnost u regionu kao preduslov za uspešnu ekonomiju koja treba da se oslobodi zavisnosti o nafti. Regionalna stabilnost takođe zahteva uređen odnos s Iranom, kaže Sons.

„I konačno, Rijad takođe želi da najzad okonča sukob u Jemenu, a posebno granatiranje saudijske teritorije od strane Hutijevaca“, kaže Sons. „U tom smislu, postoji nada u uticaj Irana na ovu paravojsku.“

Međutim, ostaje nejasno kakav uticaj Iran ima na Hutijevce, kaže Hamidreza Azizi, stručnjak za Iran pri Berlinskoj fondaciji za nauku i politiku.

„Čini mi se malo verovatnim da Iran može da diktira svaki potez Hutijevaca. Međutim, obe strane, Iran i Hutijevci, štite međusobne interese. A to može doprineti nastavku primirja u Jemenu“, kaže on.

Iranske brige

Iran takođe sledi specifične interese približavanjem Rijadu, kaže Azizi za DW. Pre svega, zemlja se bavi ublažavanjem posledica sankcija koje joj je uveo Zapad i loše ekonomske slike.

„Ekonomska situacija je dodatno opteretila reputaciju režima. Iranci sumnjaju u njegovu sposobnost da efikasno upravlja zemljom“, kaže Azizi.

S obzirom da se vlada nije uspela dogovoriti sa Zapadom oko nuklearnog pitanja, već neko vreme traži druge međunarodne kontakte, poput BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju. „Obnovljeni odnosi sa Saudijskom Arabijom sada služe istom cilju“, kaže Azizi.

Iran je takođe, kaže Azizi, zabrinut za bezbednost. I pre zbližavanja Izraela i Saudijske Arabije, do kojeg je došlo uz posredovanje Kine, u Teheranu su zabrinuto posmatrali kako Izrael sistematski širi kontakte.

S iranske tačke gledišta, kaže Azizi, normalizacija odnosa između Izraelai Saudijske Arabije bi bila pretnja. „U Teheranu su se plašili antiiranskog saveza. Želeli su to da spreče. Čini se da je najbolji način za borbu protiv toga u Teheranu da se pruži ruka samom Rijadu“, rekao je Azizi.

U ovom trenutku, međutim, normalizacija s Izraelom koju je Saudijska Arabija tražila do Hamasovog terorističkog napada više nije na dnevnom redu, napominje Sons.

Rešenje u vidu dve države sada je proglašeno preduslovom za takvu normalizaciju, što za Izrael barem u ovom trenutku nije opcija.

Nema „ili-ili“

Međutim, Saudijska Arabija ne želi da se okrene protiv Izraela niti ostavi utisak da se okreće od Zapada približavanjem Teheranu: „Rijad ne vodi politiku ili-ili. Zemlja ne želi da bude uključena ni u jedan tabor, ali teži strateškoj autonomiji.“

Uopšte, Saudijska Arabija želi da bude percipirana kao graditelj mostova, kaže Sons. Kraljevstvo se, dodaje on, nudi kao posrednik koji ostaje u kontaktu sa svim ostalim akterima.

„Katar takođe preuzima sličnu funkciju. Iako je Saudijska Arabija tradicionalno bila rezervisanija, sada se čini da se pozicionira kao akter koji drži otvorenim kanale komunikacije s Teheranom“, kaže Sons.

Država, kaže on, tako nastavlja svojim dosadašnjim kursom. „Poruke Amerikanaca Irancima već su prenesene preko Saudijaca. To će biti važan deo saudijske regionalne politike i diplomatije u budućnosti.“

Slično to vidi i Hamidreza Azizi. Poboljšanje iransko-saudijskih odnosa moglo bi unaprediti dugoročnu stabilnost u celom regionu.

*ovaj tekst najpre je napisan na nemačkom jeziku