DW: Argentinski predsednik Mauricio Makri želi da iskoreni korupciju. On je najavio Dekret na osnovu kojeg rodbina nekog političara više ne sme da radi u državnim službama. Šta znate o dekretu koji još uvek nije potpisan?

Klaudija Cila: To nije zakon izglasan u Kongresu, već uredba izvršne vlasti, uredba koja je, da tako kažem, bila neophodna. Kongres i dalje može da se tome usprotivi. Međutim, domet tog Dekreta manji je od onog kako ste ga vi opisali. Radi se o imenovanju rođaka od strane ministara, a ne generalno o tome da njihovi rođaci više ne smeju uopšte da rade u državnim službama. Ipak, predsednik je pozvao guvernere i gradonačelnike da poštuju dekret. Provincija Buenos Ajres na primer već je poručila: Da, mićemo to da uradimo. Ona je već počela da se ponaša u duhu Dekreta iako on za nju neće biti obavezujuć.

Da li je Dekret instrument za više transparentnosti i protiv korupcije?

On iz moje perspektive ima dve dimenzije: jedna je borba protiv nepotizma, dakle davanja prednosti rođacima, a druga, smanjenje državnog aparata koji je tokom mandata prethodne vlade veoma narastao. U tom kontekstu mora se reći da je Mauricio Makri, otkako je došao na vlast, u izvršnoj vlasti stvorio nova radna mesta. To nije ništa neobično. Zašto? Zato što je mnogo jednostavnije zaposliti svoje ljude, nego dati otkaz ljudima iz prethodne vlade. Makrijeve pristalice, obrazovani ljudi liberalnih shvatanja, bili su veoma razočarani tim potezom. Oni su mislili: taj čovek je preduzetnik i zna šta je efikasnost. I uprkos tome on je stalno povećavao strukture izvršne vlasti.

Tada je Dekret služio kao izgovor za otklanjanje sopstvenih grešaka?

Sada u svakom slučaju postoji razlog za otpuštanje ljudi ili ih on bar može pdstaći da podnesu ostavke. Na kraju je deset osoba dalo otkaz, a samo pet je ponovo zaposleno. Dakle ušteđeno je pet radnih mesta.

Da li u Argentini već postoje reakcije na najavu Dekreta?

Da. Na primer priča se da su dve sestre ministra rada Horhea Trijaja već podnele ostavke i da je njegova supruga najavila da će to uraditi posle letnjeg odmora. Takođe, priča se da su to uradili i sin ministra za javnu bezbednost, kao i otac ministra unutrašnjih poslova.

Koliko je raširena praksa da se članovi porodice zapošljavaju u državnim službama?

U Argentini, ali i u Latinskoj Americi u celini, veoma su česti slučajevi da službenici i političari državnog aparata zapošljavaju rođake i prijatelje ili da pomažu u njihovom zapošljavanju. Ipak, ovaj će pogoditi samo porodice, a ne i prijatelje. Rodbinska veza se može veoma lako dokazati, ali nije moguće dokazati da je neko nekome poznanik ili mu je plaćena protivusluga. Kad se kaže: ministar ne sme da zapošljava rodbinu, onda je to samo vrh ledenog brega. To je korak u pravom smeru, ali to je ipak samo mali deo velikog posla.

Prijateljstva i poznanstva i u Nemačkoj igraju veliku ulogu. Koliko se to razlikuje od Latinske Amerike?

Kada poredimo Nemačku s Latinskom Amerikom, onda poredimo dva ekstrema. Tako je i kada Nemačku poredimo sa SAD. Državna uprava u Nemačkoj ima dugu tradiciju. U njoj se određeni manji broj političkih pozicija dodeljuje bez velike konkurencije. To su pre svega visoko institucionalizovane pozicije koje imaju pravo na mesta u vladi. Shodno tome, lična poznanstva su manje relevantna nego u Latinskoj Americi. Ali, naravno, igraju ulogu.

- pročitajte još: 

Korupcija je vrednosni sistem elita

Kako fingirati borbu protiv korupcije

„Gde god se pogleda – sami prevaranti“

Korupcija već decenijama u Latinskoj Americi igra veliku ulogu. Da li generalno vidite da se na tom planu nešto poboljšava?

I da i ne. Korupcija je centralna tema u medijima. To je i centralna tema u predizbornoj kampanji i građani su na to veoma osetljivi. Tolerancija prema korupciji je smanjena. To je problem o kojem se govori i vlada stalno preduzima mere protiv korupcije. Sudovi takođe strožije i brže obrađuju procese vezane za korupciju. Ono što je zabrinjavajuće jeste da to pogađa samo one ljude koji više nisu na vlasti. Sumnjivo je na primer to što pravosuđe već 12 godina nije ništa uradilo protiv kirhnerizma (bračni par Nestor i Kristina Fernandez de Kirhner, oboje predsednici države u pretohdnom periodu, prim. Red.) i što se to tek sada radi otkako je na vlasti Mauricio Makri. Ne kažem da to toga nije trebalo da dođe i da se radi o političkom gonjenju. Čudno je što pravosuđe nije uvek aktivno i angažovano.

Da li bi novi dekret mogao da bude prihvaćen i u drugim zemljama Latinske Amerike.

Da. Mislim da jedan takav Dekret ima veći legitimitet kada ima snagu zakona koji je usvojio Kongres. Drugo, mislim da dekret ili zakon nisu dovoljni, ne samo u Argentini već i u mnogim drugim zemljama u regionu. Državni aparat generalno mora da bude profesionalizovan i efikasniji. Mora se izgraditi profesionalna uprava i kompetentna birokratija, pri čemu se radna mesta popunjavaju kroz fer i pošten proces. Najbolji bi trebalo da dobiju šansu, a ne oni koji imaju uticajnog rođaka.

Klaudija Cila je politikološkinja iz Argentine i rukovodilac istraživačke grupe Amerika u nemačkoj Fondaciji za nauku i politiku (SWP).

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android