Na rođendanskoj torti NATO gori 75 svećica. To je najstariji i jedini vojni savez sastavljen od demokratskih država na svetu. I uvek je atraktivan. Osnovan je 1949. godine i tada je imao 12 članica.

Danas ih ima još 20. Nedavno su mu se pridružile Finska i Švedska, jer traže zaštitu od Rusije. Ukrajina i Gruzija žele članstvo iz istog razloga.

Širenje NATO prema istoku počelo je pre 25 godina s ulaskom bivših članica Varšavskog pakta, raspuštenog vojnog saveza Istočnog bloka. To su bile Poljska, Češka i Mađarska.

U to vreme, na 50. rođendan NATO, vladao je optimizam. Smatralo se da je Hladni rat dobijen. Na Rusiju se gledalo kao na partnera. Godine 1997. Moskva se ugovorom složila da se neće protiviti širenju na istok.

Baltičke države, Slovačka, Slovenija, Bugarska i Rumunija, postale su članice 2004. Godine 2009. Savezu su pristupile Albanija i Hrvatska. U 2017. i 2020. NATO je apsorbovao dalje delove bivše Jugoslavije, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Rusija kaže „Ne“

Ruski predsednik Vladimir Putin je početkom 2000-ih počeo da kritikuje smer NATO ka istoku. Tvrdio je da je Sovjetskom Savezu 1990, kada je bivši DDR primljen u Alijansu nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke, obećano da se NATO neće širiti na bivšu sovjetsku sferu uticaja. To, međutim, nikada nije navedeno u pisanom obliku. Moskva je 1997. potpisala Akt Rusija-NATO, koji ne sadrži takve obveze.

NATO je 2008. načelno obećao članstvo Gruziji i Ukrajini. Najkasnije u tom trenutku Putin je pritisnuo strateški prekidač. Doveo je delove Gruzije pod rusku kontrolu, a 2014. Rusija je anektirala ukrajinski Krim i podržala separatiste u istočnoj Ukrajini. Zatim je 2022. usledio napad na čitavu Ukrajinu. NATO uprkos tome drži otvorena vrata za dalja članstva. Ili – upravo zbog toga?

Sumnje u SAD

Uglavnom, situacija je ista kao i pre 75 godina kada je 4. aprila 1949. u Vašingtonu osnovan NATO. Slobodni Zapad želeo je da se vojno suprotstavi rastućoj pretnji s Istoka uz uzajamnu pomoć – pod kišobranom nuklearnog oružja SAD. Hladni rat reloaded.

„Što se tiče pretnje i reakcije NATO, čini se da je sve isto kao i tada. Kolektivna odbrana ponovno je osnovni zadatak. U to nema sumnje“, kaže Matijas Dembinski s Lajbnic Instituta za mir i istraživanje sukoba u Frankfurtu na Majni.

Istovremeno, kako dodaje Dembinski, ključna razlika u odnosu na 1949. je to što postoji snažno nepoverenje prema vodećoj naciji NATO, Sjedinjenim Američkim Državama. Ako sledeći američki predsednik bude Donald Tramp, dosadašnja formula međusobne pomoći mogla bi, kako kaže, da postane nevažeća.

„Zadatak s kojim bi se Evropljani onda suočili u najgorem, hipotetičkom slučaju bio bi dvostruk“, kaže Dembinski. „Trebalo bi nadoknaditi političko vođstvo SAD, ali i vojni doprinos koji su SAD do sada davale NATO. To je herkulovski zadatak i uopšte nije sigurno da li će se u tome uspeti“, kaže nemački stručnjak.

Energični i sa 75?

Aktuelni američki predsednik Džo Bajden naglašava da je formulacija iz člana 5. Povelje NATO „sveta i nepovrediva“. Na osnovu tog člana, napad na jednu članicu predstavlja napad na sve.

Na nedavnom samitu NATO 2023. u Vilnjusu, u Litvaniji, Bajden je na sledeći način opisao stanje u kojem se nalazi Severnoatlantski savez: „Danas je naš savez bedem globalne stabilnosti i bezbednosti, kao što je bio više od sedam decenija. NATO je jači, energičniji i ujedinjeniji nego ikad pre.“

Istraživač sukoba Matijas Dembinski u intervjuu za DW ukazuje da su sukob s Rusijom i podrška Ukrajini stvari koje trenutno objedinjavaju Alijansu. Sa sadašnje 32 članice i njihovim ponekad sukobljenim interesima, ona nije uvek u rođendanskom raspoloženju.

„NATO ima značajne momente inercije, a to za takav savez uvek može da predstavlja egzistencijalni izazov“, kaže Dembinski. „Zanimljiva stvar u vezi s NATO jeste da je do sada nekako preživeo sve svoje krize – a bile su teške. NATO je do sada bio iznenađujuće prilagodljiv.“

Nemački ministar: „Okrećemo kormilo“

Izazov za NATO danas jeste da se prebaci s međunarodnih misija nazad, na zapostavljenu odbranu sopstvene teritorije, ocenjuje za DW nemački ministar odbrane Boris Pistorijus. Povratak korenima, i to brzo.

„Okrećemo kormilo punom brzinom, da tako kažem. Sada zaustavljamo smer međunarodnih kriznih operacija i misija u inostranstvu. Moramo da preokrenemo potisak nazad prema nacionalnoj odbrani i odbrani Saveza. Za to je potrebno neko vreme. Tu se trenutno nalazimo. Postaje dinamično, tako ja to doživljavam“, kaže Pistorijus.

Budućnost NATO zavisiće od ishoda ruskog rata protiv Ukrajine, iako ta zemlja uopšte još nije njegova članica. Za Alijansu je to pitanje verodostojnosti, kaže bivši glavni portparol NATO i direktor komunikacija Džejmi Šej.

„Čak i ako Ukrajina bude uspela da porazi Rusiju i oslobodi svoju teritoriju, Rusija će ostati zlobna i osvetoljubiva. Neće voleti NATO. Nažalost, Rusija će još mnogo godina ostati najveća pretnja NATO“, zaključuje Džejmi Šej.