Za Elizabet Volker to je početak jednog predivnog prijateljstva. „Svaki heroj bi trebalo da ima po jednog pomoćnika“, poručila je početkom aprila u pisanom saopštenju u kojem je objasnila kako njen poslodavac Volmart (Walmart) u budućnosti planira da više upotrebljava robote. Čovek i mašina: to je nešto poput simpatične simbioze iz sage Ratovi zvezda – Luk Skajvoker i Ar-Tu-Di-Tu (R2D2). „Pravi oblik podrške pomaže našim radnicima da budu još uspešniji u svom poslu“, navodi se u tekstu te brend-menadžerke.

Američki lanac supermarketa Volmar jedan je od prvih lanaca koji se odvažio da krene u automatizaciju maloprodaje. Već nekoliko nedelja ta kompanija testira različite oblike robota koji bi trebalo da pomognu zaposlenima. Tokom normalnog radnog vremena, nemi pomagači klize između polica, skeniraju proizvode ili brišu podove. I javljaju ako je neki proizvod na pogrešnom mestu na policia. „Nije to nekakav svet fantastike, radi se o tome da mušterijama u pravom životu uštedimo vreme i novac“, objašnjava Volkerova.

Dve milijarde dolara za efikasnost

Automatizovani pomagači najnovije su oružje Volmarta u borbi za opstanak protiv onlajn-trgovaca kao što su Amazon i Alibaba. Volmart širom sveta ima 11.000 prodavnica, polovina njih je u SAD. Čak 90 odsto Amerikanaca živi na udaljenosti ne većoj od 10 kilometara do najbližeg Volmarta. Upravo to je godinama bila neprocenjiva prednost pred konkurencijom sa interneta. Ali otkako sve više potrošača kupuje preko mreža, održavanje supermarketa prosečne površine od 17.000 kvadratnih metara postalo je nemoguća misija. Volmart je prisiljen da nešto učini.

Samo prošle godine taj maloprodajni gigant uložio je više od dve milijarde dolara u efikasnost svojih prodavnica. Najveći deo sredstava potrošen je na automatizaciju koja bi trebalo da ubrza i optimira procese u prodavnicama. Roboti, kojih je trenutno po američkim prodavnicama Volmarta oko 4.000, rade dvostruko brže od njihovih kolega ljudi. U nekim slučajevima i više nego dvostruko brže. Inventar, na šta radnici u proseku potroše dve nedelje, mašine obave za dva i po sata. Osoblje za čišćenje potrebno je samo još za mesta koja robotima nisu pristupačna. Za istovar iz kamiona već sada se upotrebljavaju automatizovane prenosne trake. Na prijemu robe više nije potrebno osam, već četiri radnika.

To je potpuno ispravno, kažu u Volmart, jer cilj je radnike osloboditi mukotrpnih i dosadnih zadataka. „Korak u budućnost jeste korak bliže zadovoljnom radniku“ – tako kaže Elizabet Volker, menadžerka zadužena za imidž firme.

Sindikati su alarmirani

Ali za sindikate, kao što je United Food and Commercial Workers International Union (UFCW) takva argumentacija je čisto ruganje. Loš odnos sindikata i Volmarta opšte je poznat. Trgovački džin nebrojeno puta do sada našao se na udaru kritika zbog suviše niskih satnica, sabotaža radničkih saveta, pritisaka na radnike zbog bolovanja i na kraju, zbog sve većeg broja zaposlenih samo na pola radnog vremena. „Nemojte da se zavaravate. Volmartu nije stalo do toga da radnike ili mušterije učini srećnijima“, upozorio je sindikat UFCW krajem prošle godine.

U tom sindikatu su izračunali da bi zbog upotrebe robota moglo da bude ugašeno 5.000 radnih mesta. Zato, kako kažu, na robote ne bi trebalo gledati kao na nešto što garantuje zadovoljstvo, već kao na ubice radnih mesta. „Sve veći broj radnika koji rade pola radnog vremena – to znači u stvari da oni imaju sve više obveza“, kaže Andrea Delnedorf, koja predstavlja sindikat Organization United for Respect koji deluje pri Volmartu. „Nijedan radnik s kojim sam razgovarala nije rekao da mu je posao postao lakši zbog robota“, dodaje Delnedorfova.

Majkl Dastjug, šef odeljenja za finansije američkog dela Volmarta ne krije da je radnih mesta sve manje. „Sigurno je da će nestati neka zaduženja ili radna mesta – to je posledica našeg daljeg razvoja. Ali radnici ne bi trebalo da strahuju za svoja radna mesta jer će im biti dodeljeni novi zadaci“, rekao je Dastjug na jednoj konferenciji u martu. I dodao: „Svi mi moramo da naučimo kako da budemo fleksibilniji i kako da se odnosimo prema promjenama“.

„Najuzbudljiviji period za maloprodaju“

Upravo od toga strahuju mnogi radnici – jer ne može svako da pruži taj stepen fleksibilnosti koji Volmart od njega očekuje. Posebno su pogođeni radnici u nižem platnom sektoru, tamo gde je nivo automatizacije posebno visok. Prema podacima sindikata UFCW, oko 3,4 miliona radnika samo u SAD zaposleno je na kasama, a upravo to su radna mesta koja bi mogla da nestanu zbog automatizovanih kasa na kojima kupci sami skeniraju svoje proizvode. Doškolovanja i dalje obrazovanje neki su od mehanizama da se bude u prednosti nad robotima. Ali nema svaki radnik talenat za zahtevnije radne operacije ili „karijeru u Silicijumskoj dolini“, podsećaju iz UFCW.

Međutim, stručnjaci poput Sterlinga Hokinsa, u onome što se događa u Volmartu vide važan korak ka budućnosti. „Mi smo trenutno svedoci najuzbudljivijeg perioda u maloprodaji u poslednjih sto godina“, kaže Hokins, istraživač u Centru za naprednu trgovinu i tehnologiju u razgovoru za časopis Forbs. Za razliku od logistike ili proizvodnje, pojmovi poput robotike, automatizacije i veštačke inteligencije tek sad postali primenljivi i u maloprodaji. „Napokon je tehnologija na onom stepenu razvoja koji je tehnički i ekonomski isplativ za neko preduzeće.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android