Trgovac Oto Zilberman beži iz Berlina. Njegove jevrejske poznanike već su pohapsili nacisti, a on putuje vozovima preko Nemačke, koju na kraju ne uspeva da napusti.

„Putnik" je roman koji je 1938. napisao Ulrih Aleksander Bošvic, koji je kao sin oca Jevreja 1935. sa svojom majkom protestantkinjom pobegao u egzil, prvo u Švedsku pa u Norvešku i na kraju u Englesku.

Neposredno pre toga doneti su Nirnberški zakoni koji su legitimisali antisemitizam i rasizam. Bošvicov otac je već bio umro, a sestra 1933. emigrirala u Palestinu.

Odjednom bestseler

Bošvic je u egzilu napisao roman „Putnik“, njegovu drugu knjigu koja je objavljena u Velikoj Britaniji 1939. No, to nije bilo dovoljno za uspeh. Ali, kada je roman 2018. prvi put objavljen na nemačkom jeziku, slavljen je kao književno otkriće. U međuvremenu je preveden na 20 jezika. Britanski „Sandej tajms" je engleski prevod „The Passenger" uvrstio na svoju aktuelnu listu bestselera.

Jedan od odgovornih za to je i izdavač Peter Graf. On je poslednjih godina izgradio ime nekog ko ima nos za zaboravljene ili zanemarene knjige. Na prvom mestu je knjiga „Braća po krvi“ Ernsta Hafnera. Roman, objavljen 1932, govori o maloletnim muškarcima koji se prostituišu u Vajmarskoj Republici kako bi mogli da prežive. Neuvijena priča i impresivan svedok vremena, objavljena je ponovo 2013. godine.

„Putnik“ takođe ima da zahvali ovoj knjizi. Nakon što je roman „Braća po krvi“ objavljen na hebrejskom, Bošvicova nećaka koja živi u Izraelu pročitala je u jednim dnevnim novinama intervju sa Peterom Grafom i stupila s njim u kontakt.

Ispričala mu je o svom ujaku i manuskriptu, koji se nalazi u arhivu izgnanih u Nemačkoj nacionalnoj biblioteci u Frankfurtu na Majni. Dva dana je tamo sedeo i čitao i vrlo brzo mu je bilo jasno: „Ovo ima veliki potencijal“, priča Peter Graf.

Specijalizovan za ponovna otkrića

Graf obavlja tri funkcije. Sa svojom agencijom „Valde + Graf“ koncipira edicije knjiga za klijente, kao urednik u saradnji sa izdavačima objavljuje romane kao što je na primer „Putnik“. I direktor je male izdavačke kuće „Kulturno pamćenje“.

Berlinski izdavač specijalizovao se za ponovna otkrića, bez da se vezuje za jedan spektar ili neko određeno vreme. Pored „Berlinskih pisama“ Suzane Kerkhof iz 1948. u programu izdavača se nalaze dela Dantea i Voltera. Godišnje objavi samo osam knjiga. „To je niša“, kaže Peter Graf. Za ovu omiljenu aktivnost dobio je 2020. Nemačku nagradu za izdavaštvo.

Peter Graf kaže da je brzo shvatio da bi „Putnik“ bio prevelik zalogaj za njegovu izdavačku kuću. Roman je izdala štutgartska izdavačka kuća „Klet-Kota" - kao i godinu dana kasnije Bošvicovu debitantsku knjigu „Ljudi pored života".

Kaže da knjiga svoju fascinaciju crpi iz snage jezika. „Osim toga, to je najranije književno suočavanje sa novembarskim pogromom.“ Iako je mnogo toga poznato iz vremena nacional-socijalizma, „Putnik“ ima dramaturšku vezu sa sadašnjošću.

Zverstva sa više miliona žrtava su previše apstraktna za njegovu sopstvenu maštu, kaže Peter Graf. Bošvicova „priča“ je fikcija, ali sudbina pojedinca budi empatiju kod čitaoca“. Knjiga nešto oslobađa – i upravo to je ono što čini dobru književnost.

Zaboravljene knjige

Karlos Ruiz Zafon je zanemarenim knjigama i onima koje su pale u zaborav stvorio neku vrstu spomenika svojim romanom „Senka vetra" u kojem opisuje groblje zaboravljenih knjiga. Ali, zašto knjige uopšte bivaju zaboravljene?

Još u vreme Vajmarske Republike i na kraju XIX veka je bila poplava knjiga, zbog čega nije svaki naslov mogao da ostvari uspeh, objašnjava Peter Graf. Prvo engelsko izdanje „Putnika“ krajem 1930-ih još uvek nije bilo prepoznato kao svedok vremena.

Odlučujuće je da se „prava knjiga objavi u pravo vreme“, misli Peter Graf, ukazujući na to da je još 1960-ih Hajnrih Bel ulagao napore da se objavi Bošvicov roman. „Možda je ovo suočavanje sa Holokaustom u mladoj Saveznoj Republici došlo prerano."

Kritike iz 1920-ih godina

To što rodbina jednog pisca aktivno skreće pažnju na manuskript, za izdvača je sreća, ali i izuzetak. U potrazi za zaboravljenim knjigama, koje treba ponovo objaviti, Peter Graf kopa po književnim arhivima, istražuje bibliografije, čita recenzije iz 1920-ih.

Nova izdanja treba da imaju neku vezu sa sadašnjim vremenom, kaže Peter Graf. „Putnik“ vuče paralele sa trenutnim migracijama. Takođe u pandemiji poteže egzistencijalna pitanja.

„Živimo u teškim vremenima i morali bismo da napustimo svoje zone komfora.“ Možda baš zbog toga čitačice i čitači traže istorijske materijale, koji bi mogli da im pruže odgovore. „Ne verujem da će književnost promeniti svet“, kaže Peter Graf, „ali ona može da na trenutak senzibilizuje čitaoce.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.