O „kartel-aferi“ u nemačkoj automobilskoj industriji Jakob Augštajn za ugledni nedeljnik Špigel (Hamburg) piše, između ostalog, i ovo: „Prema jednoj definiciji ministarstava pravde i unutrašnjih poslova, organizovani kriminal je plansko vršenje krivičnih dela, koja su pojedinačno ili ukupno od šireg značaja, kada jedan ili više počinilaca na duže ili neodređeno vreme uz podelu zaduženja... zajednički utiču na politiku, medije, javnu upravu, pravosuđe ili privredu, a sa ciljem da se stekne materijalna dobit ili moć. Po toj definiciji, veliki delovi nemačke automobilske industrije spadaju u organizovani kriminal. Plansko vršenje krivičnih dela – šta je drugo prevara sa vrednostima izduvnih gasova, to jest, lažiranje tih vrednosti pomoću softvera koji je samo za to napravljen? I šta bi drugo bili nedozvoljeni dogovori proizvođača automobila koji su – ako se obistine najnoviji izveštaji Špigela – formirali kartel?“

„Neprestano, sistemsko kršenje zakona u nemačkoj auto-industriji je toliko da bi koncerni morali da prestanu sa radom kada bi odlučili da preko noći pređu na legalno poslovanje. […] Skandali nemačke autoindustrije pokazuju da je nemačka politika zakazala. Nikakvo čudo. Autoindustrija je već i na personalnom planu spoljno odeljenje nemačke vlade – možda je i nemačka vlada spoljno odeljenje autoindustrije. Glavni lobista Dajmlera je bivši državni ministar kancelarke. U Folksvagenu radi bivši zamenik portparola nemačke vlade koji je bio i šef ureda Angele Merkel. Savez proizvođača automobila predvodi bivši nemački ministar saobraćaja. A njegov naslednik na funkciji, Aleksander Dobrint (CSU), ponaša se kao da priprema sebi blistavu karijeru u automobilskoj industriji“, piše Jakob Augštajn.

„Ovo se mora prekinuti“, uzvikuje komentator lista Vestfeliše nahrihten (Minster). U sredu se održava takozvani „Dizel-samit“, veliki susret bosova automobilske branše i vodećih političara od kojeg se mnogo očekuje. „Stalne relativizacije automobilskih bosova, stalno umanjivanje značaja kriminalnih mahinacija... pa još i tajni dogovori na štetu kupaca. Više se ne može bez temeljnog zaokreta u poslovnoj kulturi najveće nemačke industrijske grane. Dugogodišnja romansa između nemačke vlade i pojedinih pokrajinskih vlada sa moćnicima automobilske industrije nema opravdanja.“

List Tiringiše landescajtung (Vajmar) se upustio u sledeća razmatranja: „Automobilska branša se nalazi pred strukturnim prelomom kakav nije imala u svojoj dosadašnjoj istoriji. Dolaze ne samo nove pogonske tehnologije, već i samovozeći automobili i alternativni koncepti kretanja. To otvara tržište firmama koje nisu imale mnogo toga sa automobilskom branšom, kao na primer proizvođač baterija BYD ili informatički gigant Alfabet (sa Guglovim automobilom). Jasno je da na planu istraživanja i razvoja Nemci moraju da daju gas. Država bi u tome trebalo da pomogne; to bi bila politika koja od ove zemlje stvara industrijsku lokaciju. Kada se radi o inovacijama, samo onaj ko se nalazi u prvim redovima moći će da dugoročno obezbedi sebi prednost i uspeh. Naše blagostanje nije bogomdano; na njemu treba raditi.“

„Nema sumnje da automobilski koncerni sami moraju da nadoknade štetu koju su počinili“, siguran je komentator lista Handelsblat (Diseldorf): „To ne važi samo za sudsko bavljenje aferom sa dizel-motorima zbog koje je Folksvagen već morao da plati mnogo milijardi evra, već i za neophodne intervencije na dizel-motorima. Umesto što sada užurbano pripremaju teren za eru električnih automobila, nemačka vlada i automobilska industrija bi trebalo da ulažu mnogo više novca u istraživanje alternativnih pogonskih tehnologija, kao na primer, vodoničnih motora. Tojota i Hjundai su već na tržište izbacili automobile za takvim motorima. Nemačka tu ne sme da izgubi priključak. Tek kada bude dovoljno jasno koja pogonska tehnika će zaista preovladati u budućnosti, biće moguća i ozbiljna diskusija o datumu opraštanja od dizel-tehnologije. Dotle će političari i industrija činiti sve kako bi šteta za automobilski sektor bila što manja. Nemačkoj je potrebna jaka auto-branša.“

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android