Veoma je malo naroda poput Roma na koje se u Evropi gleda sa tako puno klišea i predubedjenja. Pri tome je razlika izmedju navodnih i stvarnih znanja o ovom narodu veoma velika. Već samo ime je sporno. Da li se radi o Ciganima ili Romima, i šta su uopšte Sinti? Ili jezik: Romski jezik i pored sličnog imena ne pripada romanskim jezicima poput francuskog, talijanskog ili rumunskog. Radi se o vrlo starom jeziku iz indogermanske grupe jezika objšanjava Kurt Hol iz Kelnskog udruženja “Rom EV”. Ovo udruženje podržava romske izbeglice u njihovoj potrazi za dozvolama za boravak i rad. Istovremeno je to i kulturni i dokumentacioni centar.

Romski jezik proistekao je od sanskrita. Samo preko jezika se i može steći utisak da Romi nisu evropska manjina nego da dolaze iz Indije i da su tokom dugog lutanja i proterivanja stigli do Evrope.

Stotinama godina su Romi lutali svetom, tamo gde su dolazili nisu pripadali a u medjuvremenu se menjao i njihov jezik. Jovan Nikolić, pesnik iz Beograda opisuje kako je jezik Roma polako zaboravljan:

«Nakon velike bežanije Roma i romskih plemena od strane napadača, romski jezik je ispadao iz kola, onako kako su se Romi selili iz države u državu. Od Sirije do Egipta. Ispadao je iz kola kao kukuruz i nije imao ko da ga pokupi.»

U medjuvremenu Romi više nisu narod koji luta svetom. Mnogi od njih su nastanjeni na jednom mestu a broj onih koji završavaju visoke škole raste iz dan u dan.

Nedjo Osman glumac i novinar kaže da je imao mogućnost i sreću da sam preko pozorišta putuje po Evropi, Meksiku, Americi. A Rome je sretao svuda gde je bio. Sa njima bi govorio na romskom, uprkos kako ističe «postojanju mnoštva dijalekata».