«Nastavljen je rad na integraciji Roma, uključujući i mere u obrazovnom sistemu, ali položaj romske zajednice ostaje i dalje neizvestan», stoji između ostalog u Studiji izvodljivosti koju je Srbija i Crna Gora potpisala sa Evropskom unijom; ta rečenica je bila povod da CARE International i lokalne romske organizacije skrenu pažnju javnosti na i dalje težak položaj romske populacije u Srbiji i Crnoj Gori. Po oceni Barbare Dejvis iz organizacije Care Srbija i Crna Gora nije reč o incidentima, već o opštem stanju neizesnosti i problemima u kojima se nalazi jedan deo srpskog društva.

Rozalija Ilić, direktorka Romskog informativnog centra iz Kragujevca, u razgovoru za Radio Dojče Vele primećuje da neizvesnost položaja Roma proističe pre svega iz nedostupnosti obrazovanja za Rome, što ih ostavlja u začaranom krugu siromaštva i isključenosti iz društva:

«Veoma je loš položaj. Mi možemo da kažemo da je svega 2% Roma ljudi koji su da tako kažemo iz bogatijeg staleža, koji imaju škole i koji su završili fakultete. Do 10% ćete naći neki srednji sloj Roma, ali je 40% onih koji bukvalno životare, a 50% su prosto na ivici najgoreg siromaštva, znači i u egzistenciji, stanovanju, zdravstvu, zapošljavanju, i obrazovanju».

Obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, nedostatak ličnih dokumenata za skoro 50.000 Roma izbeglih sa Kosova, samo su neki od ključnih problema romske populacije. Rozalija Ilić kaže da u odnosu države prema romskim problemima postoje pomaci, ali da su oni spori i nedovoljni:

«Pa ja nisam zadovoljna. Postojao je jedna trenutak gde smo mi imali nadu, bili smo uključeni u pisanje raznih nacionalnih strategija, ali to je sada jedno mrtvo slovo na papiru. Mislim da bi država trebala da jednostavno u svoju odgovornost više uključi Rome, i da prosto njih delegira, mislim da bi proces bio brži; ovako su se nametnule neke druge teme kao što je Kosovo, to je svima nama važno, ali prosto neke stvari vlada mora da delegira na lokalnom nivou, i mislim da bi pomaci bili mnogo brži».

Poseban problem sa kojim se susreću Romi je i odnos društva prema njima, o čemu Rozalija Ilić kaže:

«Postoje velike predrasude, predrasude nije lako neutralisati, to je prosto strašno kompleksan problem, ali on se on može rešavati samo dijalogom...kada ljudi imaju empatije, kada krenu u komunikaciju i toleranciju, onda promene sliku o Romima».

Aktivisti romskih organizacija takođe smatraju da je potrebno uključiti Rome u politički život, i to tako što će im se obezbediti mesta u srpskom parlamentu, i da je zatim potrebno doneti antidiskriminatorske zakone. Dobra osnova za to je program javnih zastupnika, koji je upravo završen, i nakon kojeg Romi imaju obučene javne zastupnike u 40 opština u Srbiji. Upravo je započeo i novi jednogodišnji Program pomoći za Rome, koji CARE international organizuje sa lokalnim partnerima; cilj je stvaranje boljih uslova za zapošljavanje Roma, a program finansira Evropska agencija za rekonstrukciju uz finansijsko učešće CARE Nemačke.