Romi u Srbiji
8. april 2008.Ljuan Koka, rukovodilac Kancelarije za sprovođenje nacionalne strategije za Rome, za Radio Dojče Vele kaže da se problemi romske zajednice pre svega odnose na nepostojanje uslova za dostojan život: „Recimo, problem stanovanja, problem obrazovanja, problem socijalne zaštite, problem zapošljavanja, i problem zdravstva. To su inače i prioriteti u svim politikama zemalja koje su uključene u Dekadu Roma“.
Trećina Roma pismeno
Podaci su obeshrabrujući. Trećina Roma je funkcionalno pismeno, što znači da umeju samo da se potpišu. Svega devet procenata Roma je u stalnom radnom odnosu. 0,03 procenta romske populacije ima završenu visoku ili višu školu.
Značajna novost za romsku populaciju jesu njeni politički predstavnici u srpskom parlamentu. Koliko to utiče na poboljšanje položaja Roma, pitali smo Dragoljuba Ackovića, komesara za medije Svetske organizacije Roma: „Pa ne naročito mnogo, ali utiče. Utiče sigurno. Ti predstavnici, koji se uzgred budi rečeno međusobno svađaju, raspravljaju, i svašta jedni o drugima kažu, ipak ponešto i urade, bar neki od njih“.
Romi i mediji
Stagnira se i na polju medijske informisanosti Roma. Informisanje je svedeno na segmente romskog programa u okviru javnih servisa Srbije i Vojvodine, kaže Acković, što je naravno nedovoljno: „Srpska vlast je uspela da u poslednjih godinu dana ugasi dve televizije i jedan radio. To su učinili u martu prošle godine sa namerom da najverovatnije nikada više ne dozvole da Romi imaju svoje medije“.
Etnička distanca je i dalje veoma prisutna, dok se istovremeno povećava broj poznatih slučajeva fizičkog nasilja. Međutim, kako objašnjavaju romski predstavnici, to ne znači povećanje broja incidenata već Romi sada više znaju o svojim pravima i slobodnije prijavljuju takve slučajeve.