Romi u oblačenju neguju određenu tradiciju, kaže naučnica i lingvistkinja Biljana Sikimić. Ona već 25 godina istražuje romske običaje i navodi da Romi imaju prepoznatljivu odeću, sa varijacijama tradicionalne nošnje koje zavise od veroispovesti. Neki Romi su hrišćani a neki protestanti ili muslimani.

"Vrlo često, na ulicama gradova u Srbiji i Vojvodini mogu se sresti pripadnici romske grupe Gabor. Oni su sačuvali svoju tradiciju i nošnju. To su trgovci-hrišćani koji su devedesetih godina stigli u Srbiju iz Rumunije”, kaže Biljana Sikimić i pojašnjava: "Muškarci i žene idu odvojeno. Muškarci nose velike crne šešire, imaju bele košulje i crne pantalone i imaju karakteristične brkove. Žene nose te široke cvetne, plisirane suknje i vežu marame oko struka, uvek idu iza muškarca”.

Sikimić kaže da pravoslavni Romi imaju sličnu nošnju. Od njih se razlikuju Arlije, to su Romi muslimanske veroispovesti koji su u Srbiju su došli šezdesetih godina iz regiona Preševa i Bujanovca: "Njihova nošnja je naglašena na luksuznim svečanostima kao što su svadbe - žene su tada obučene u veoma bogate i luksuzne elemente narodne romske nošnje uz istaknute detalje uglavnom od zlata”.

Kreatorska vizija kroz film

Romska moda inspiriše i modne kreatore, što za DW potvrđuje Sanja Lončar, inženjerka dizajna tekstilne konfekcije iz Novog Sada. Ona se bavi izradom tradicionalne nošnje, prevashodno za decu, pa i za bebe.

"Muškarci uz košulje nose crni prsluk, pantalone su crne boje sa čizmama do kolena, nose i remen oko struka i šešir - to su vrlo važni detalji. Žene nose i prstenje, narukvice, zlatnike i vrlo velike minđuše. Kako se zamišlja romska nošnja - to najbolje oslikavaju film “Cigani lete u nebo” i delo Bore Stankovića “Koštana”, rekla je Sanja Lončar.

Marija Ismajilović je Romkinja iz Leskovca. Trenutno sa porodicom živi u Somboru, gde se bave prodajom voća i povrća. Ona poštuje tradicionalan romski način odevanja, ali mu – poput mnogih drugih Roma – pristupa opušteno i daje mu lični pečat.

"Nosim širu garderobu, uglavnom duge suknje sa tamnijim dezenima, ljubičasta, braon i crna su boje koje su zastupljene na mojoj garderobi. Volim da nosim nakit i da budem svečana. Ne znam zašto Romi vole crvenu boju, meni nije omiljena u odevnim kombinacijama, mi ne vežemo marame oko struka”, ispričala je Marija Ismajilović za DW.

"Gipsy Fusion”

U Srbiji ne postoji romska škola plesa, ali postoje škole koje se interesuju za izvedbu romskih igara. Brankica Ćurčić je kustoskinja, istoričarka umetnosti, instruktorka i koreograf plesne grupe „Dance Oriental – Inanna". U Somboru je osnovala je prvu i zasad jedinu plesnu grupu koja se bavi promocijom, proučavanjem i podučavanjem orijentalnog plesa.

Ćurčić kaže da su u njenoj školi plesa u nekoliko posebno zapaženih koreografija koristili elemente romskog plesa - što se naziva "Džipsi fjužn" (Gipsy Fusion).

"Elementi romskog plesa privukli su nas iz razloga što plesom dočaravamo svakodnevni život Roma, njihovu tugu i sreću, isto tako tugu i sreću mnogi od nas osete u bilo kom trenutku i okolnostima. Ovo je mogućnost da izrazimo osećanja, ono što nas posebno vuče i zadržava pri ovom plesnom žanru.

Nakon izvedbe ovog plesa dobijamo osećaj ispunjenosti jer smo dali sve od sebe i „govorili" pokretom. U tim melodijama često se mešaju energije, emocije, strast, patnja, bol, ima tih niti u flamenku i fadu, ali i u balkanskom sevdahu”, ispričala je Brankica Ćurčić za DW.