„Mladi ljudi danas romsko pismo koriste vrlo malo“, kaže Sejhan Jašarov (36), nastavnik engleskog jezika iz Skoplja.

Jer, kako Jašarov priča za DW, mladi Romi u regionu se u komunikaciji češće oslanjaju na većinske jezike i njihova pisma. Retko je, recimo, da se mladi Romi dopisuju na romskom pismu.

Uostalom, dodaje, pismo Roma nije standardizovano jer je za to potrebna institucionalna podrška država, obrazovnih institucija i organizacija. Tako pismo ostaje mahom za ciljane projekte, radionice, ili lične beleške.

„Ima ga u okviru obrazovnih programa, u određenim udžbenicima i projektima, ali retko u svakodnevnom životu. Važno je koristiti romsko pismo kada postoji prilika“, dodaje Jašarov.

Ovako, kaže, „romski jezik ostaje prepoznat samo u usmenoj komunikaciji, dok pisana forma ostaje u senci i nerazvijena“.

Kako izgleda romsko pismo

Pismom se pak aktivno bavi Ljubiša Jovanović, asistent na katedri za romski jezik Visoke škole „Mihailo Palov“ u Vršcu.

„Pismo je mnogo značajno za Rome jer se njime neguje i identitet“, kaže on za DW.

Govori o bogatom sistemu glasova, osam padeža, srodnosti jezicima poput hindija i pandžabija.  

Jovanović kaže da se romski jezik dugo prenosio samo usmeno, jer nije bilo pisanih tragova sve do 16. i 17. veka.

„Tek u 20. veku, naročito posle prvog svetskog kongresa Roma 1971. godine, Romi su počeli da predstavljaju identitet uvođenjem i pisma u škole, medije i kulturne ustanove“, dodaje Jovanović.

No, moguće je provesti skoro ceo život, a i ne videti romsko pismo. Recimo, Nada Knežević (54) iz Kaća kraj Novog Sada za DW priča da se nije srela sa romskim pismom.

„Nisam imala priliku da vidim kako izgleda romska azbuka. Znam da se slova razlikuju od izgovora i da se dva slova čitaju kao jedno, tako sam čula.“

Romski se danas mahom piše latinicom, mada u školama u Srbiji može da se koristi i ćirilica.