Romsku muziku svi vole jer osvaja dušu i srce - tako je to bilo odvajkada. Ali, šta je muzika za Rome? Ona je glavno obeležje romske kulture i jedan od važnih načina za preživljavanje.

„Romi, kojima je osnovno zanimanje, muzika, uglavnom njihova glavna scena je kafana, to jest restorani. Kod nas u Vojvodini, upravo taj način muziciranja je iznedrio veliki broj malih tamburaški bandi", kaže u razgovoru za DW profesor i dirigent Zoran Mulić.

A u Somboru je odvajkada bilo dobrih kafana, dobre romske muzike, dobrih tamburša koji goste zabavljaju celu noć, a onima koji plate sviraju „na uvce" ili ih u rano jutro prate do kuće. Neki od muzičara ostavili su iza sebe dubok trag.

„Primaš, jedini violinista u bandi, inače čuven improvizator stihovanih aktueliteta, pio je sa svom srpskom gospodom bratimstvo, stoga se ponaša više no drugarski… Njegovo je grlo već poderano „kao stari bakrač", ali zato, ipak, kraj sve uobičajnosti i zanatnosti, ume da razvuče nekako iskreno, svojstveno bolno i ponosno: „A šta sve ono Srbin imade!". Tako bi se, uz njegovu pratnju, oni kartali na velike novce, kucali, upadali u pesmu i, raskopčavajući prsluke, naručivali bi, uz onaj široki, masni bački kikot, sličan ačenju, sve starinskije pesme, crkvenske i „brezobrazne", naizmence", piše u pripovetci „Potisnuti" Veljko Petrović, čuveni književnik iz Sombora o nekadašnjim gradskim bircuzima, posebno u „Rataru". 

Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka u Somboru je svirao poznati romski orkestar Šandora Šanjike Grebenara, koji je 1928. bio na turneji po SAD, a potom je snimao i gramofonske ploče za diskografsku kuću „Edison Bel", priča za DW Milan Stepanovć, publicista i zavičajni istoričar iz Sombora.

„U drugoj polovini 20. veka najpoznatiji romski orkestar u Somboru predvodio je Miška Lakatoš - Cener koji je svirao u ovdašnjem hotelu „Sloboda", gde je 1965. naš znameniti filmski režiser Aleksandar Saša Petrović, u njihovom izvođenju, prvi put čuo romsku pesmu „Đelem, đelem". Već iste godine Saša Petrović je Cenerov orkestar angažovao u svom prvom poznatom filmu „Tri", u kome su svirali ovu pesmu, prilikom scene ispraćaja vojnika na železničkoj stanici. Dve godine kasnije (1967) Miška „Cener" i njegov orkestar pesmu „Đelem, đelem" načinili su planetarno poznatom prateći Oliveru Vučo, u kultnom Petrovićevom filmu „Skupljači perja", kaže Milan Stepanović.

Korona - tišina

Ko hoće da čuje romske muzičare, autentično, mora i danas u kafanu ili bircuz. U Somboru veliki broj kafana u kojima Romi sviraju tamburašku muziku.

No sada je sve utihnulo. Zbog aktuelne epidemiološke situacije i korona propusnica, posle 22 sata nema muzike - jer nema gostiju.

„Za vreme korone, svima je teško a pogotovo nama muzičarima, jer je muzika jedini prihod nama i našoj familiji. Bilo je jako teško za vreme potpunog lokdauna, preživljavali smo. Nisam se bavio nijednim drugim poslom jer samo umem da sviram, pomogla mi je sestra koja živi u Zagrebu ona ima stalan posao, ulazio sam i u dugove. Kada se malo smirila situacija sa koronom, počeli smo sa muziciranjem i sada je malo bolje. Ne mogu reći da se plašim jer pazim, vakcinisan sam", kaže maestro – violinista, Dejan Nikolić.

O svom prvom odlasku u kafanu priča: „To je bilo u jednom mestu pored Samobora u Hrvatskoj. Sećam se da sam molio strica koji je bio muzičar, da me povede. To je meni bio doživljaj, svirao sam sa njim do jutra do osam sati, zaradio sam toliko da sam podelio bakšiš sa sestrom kupio sam joj garderobu i ono što je želela."

Direktno iz kafane u školu

Rođen je Somboru, ali je sticajem okolonosti nižu muzičku školu završio u Zagrebu. U Sombor se vratio 1985. sa babom i dedom i nastavio školovanje u Subotici gde je završio srednju muzičku školu. Baba i deda su primali socijalnu pomoć, pa je kao srednjoškolac počeo da svira na raznim kafanskim slavljima.„Iz somborskih kafana, direktno sam ujutro išao u školu u Suboticu, tako da sam se školovao i svirao u isto vreme".

On kaže da mu nije žao što je odabrao put kafanskog muzičara: „Uz svoj posao upoznao sam dosta divnih ljudi iz cele bivše Jugoslavije sa kojima i danas sarađujem. Jedna od gošća, u restoranima i kafanama gde sviram u Hrvatskoj je Nina Badrić, ona obavezno ostavi dobar bakšiš."

Muzika je i njemu omogućaila da se pojavi u filmovima: „U filmu Anka Brazilijanka, imao sam priliku i čast da se pojavim sa Radetom Šerbedžijom.  U Duga mračna noć, između ostalih bilo je zadovoljstvo pojaviti se sa Goranom Višnjićem na platnu."

„Ljudi vole romsku muziku, oseća se da mi sviramo iz duše, da prenosimo tu čistu energiju", kaže nam maestro Dejan Nikolić i dodaje da se porodična tradicija nastavlja: „Moja tri sina krenuli su mojim muzičkim stopama, u mom su orkestru i za sada samo sviraju".

Ne zarađujemo mi kao folk zvezde

Tomislav Nikolić ima 36 godina, u somborskim kafanama tamburašku muziku svira 15 godina. Upravo je preležao koronu. Za DW kaže da je korona skoro upropastila muzičare, jer 90 odsto njih živi samo od muzike:

„Kada smo bili u lokdaunu ja sam se bavio trgovinom preko interneta. Bilo je baš teško.Tamburaši uglavnom zavise od bakšiša u kafani. Do zabune i zablude dolazi kada ljudi gledaju jutjub i vide folk pevače koji zarađuju neverovatnu količinu novca na privatnim zabavama. Bitno je naglasiti da to nema veze sa tamburaškom muzikom. Ove mere do deset uveče mnogo utiču na rad, ljudi izlaze iz kafana u to vreme jer ima dosta nevakcinisanih".

Loša vremena su uzela danak na svim poljima, svim narodima, tako i romskom, kome je muzika neizostavni i sastavni deo života, kaže Profesor Zoran Mulić iz Novog Sada:

„ Ako se posmatra šira slika ovih vremena kojima smo mi svedoci, svaki čovek je osetio mnoge neprijatnosti koje donosi ovo ludo vreme. Romi,kao i ostali narodi dele istu tešku sudbinu! Pošto su ljudi iz romskog naroda koji se bave muzikom, uglavnom vezani za kafansko muziciranje, ništa ohrabrujuće se ne može reći".

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.