Dragana Đurđević (21) je mlada žena iz baranjskog sela Jagodnjaka. Završila je srednju školu u Belom Manastiru, aktivna je u civilnom sektoru, mesecima je volontirala, bila je uključena u program edukacije asistenata u nastavi i radila je dve godine u školi pomažući učenicima u savladavanju gradiva. Dragana je obrazovana, elokventna i samosvesna osoba. Ona je Romkinja koja pokušava da pomogne svojim sunarodnicima da „preskoče“ zid koji je društvo stavilo pred njih. Socijalna inkluzija je nešto što se ne podrazumeva kada ste Rom u Hrvatskoj. Uz sve ostale probleme oko obrazovanja, socijalnog statusa, maloletničkih brakova ili pukog siromaštva, Romi vrlo malo pomoći dobijaju od države ili lokalnih vlasti.

Dragana ima želju da upiše fakutet i postane vaspitačica kako bi nastavila rad sa decom, ali formalni propust i pitanje uplatnice od 300 kuna zaustavili su je na zadnjem upisnom roku, pa čeka leto za idući rok. Svesna je da je obrazovanje pravi put, ali prepreke nisu male. Država stipendira romske studente sa 1.000 kuna mesečno, što je otprilike dovoljno za prevoz od Jagodnjaka do Osijeka. Za sve ostalo moraju se sami pobrinuti. O studiranju u Zagrebu ili nekom drugom, udaljenijem gradu ne može ni da sanja.

Sporost sistema

Nadica Balog, predsednica udruženja Romsko srce koja već 17 godina pokušava da projektima na terenu poboljša stanje romske zajednice oko „životnih“ i konkretnih pitanja, kaže da na području osječko-baranjske županije ima oko 5.000 Roma, ali se samo njih 1.700 tako deklariše. Nadica već godinama detektuje probleme romske zajednice i pokušava da pomogne najugroženijima, a to su skoro uvek deca, žene i socijalno ugroženi.

Poslednji projekt udruženja - „Udaj se kad si spremna“ - podstiče svest o važnosti obrazovanja i pogubnost prakse da se Romkinje udaju pre punoletstva i završetka škole.

 - pročitajte još: Studijama romistike u Zagrebu protiv stereotipa

„Celo vreme se priča kako je to u 'našoj tradiciji', što je obična glupost. Roditelji to ne žele, deca sigurno ne žele, ali institucije ne obavljaju svoj posao. Kad mi upozoravamo na to, institucije nemaju vremena. Dok se nađe vremena, dete već rodi drugo dete. Potpisane su sve deklaracije, počevši od one o pravima dece. Izvolite se držati onoga što je potpisano, a ne govoriti da je to 'u romskoj tradiciji'“, kaže Nadica Balog glasom iz kojeg je lako zaključiti da je ova tema pogađa. „Država ne sme dozvoliti da se dete od 13 godina uda“, kaže ona odlučno.

„Udaj se kad si spremna" samo je jedan od projekata koje Romsko srce već 17 godina implementira u romskoj zajednici. Radili su na edukaciji i pomagali romskoj deci da se uključe u nastavu preko projekta koji je finansirao asistente u nastavi. Na žalost, kada se projekt završio, od 12 asistenata koliko ih je bilo u početku, samo je jedna osoba zaposlena - ali ni ona nije romskog porekla. Nadicu Balog to frustrira jer smatra da će asistent u nastavi koji ne govori romski jezik (starorumunski kojim govore Romi Bajaši, a oni čine 95 posto romske populacije u Baranji) teško moći pomoći romskoj deci.

Zemlja i perspektiva

U Baranji su Romi Bajaši starosedeoci sa svojom autohtonom kulturom i jezikom, ali bez obzira na to dele životnu sudbinu sa svim Baranjcima, jer kad nema posla, nema ga ni za koga. Socijalni uslovi su nepovoljni za sve. Osim što su Romi ipak u malo gorem položaju, objašnjava Nadica Balog. „Nije isto nemati posao i imati pet jutara zemlje i traktor. Onaj ko ima zemlju, preživeće i sam, onaj ko nema, ne može preživeti bez pomoći.“

 - pročitajte još: Problem se zove anticiganizam

„Tražili smo od opštine komad zemlje za potrebe Roma, da se napravi nekoliko stambenih jedinica i da proizvode ekološka hranu, cveće ili nešto da se sami finansiraju, ali za to nije bilo sluha“, kaže Nadica.

Problem romske dece je specifičan po tome što među njima ima odličnih učenika koji su izuzetno nadareni, ali nikada ne dobiju priliku i podršku okoline. Romsko srce pokušava da premosti taj problem i tokom godina su podelili tone hrane, potrepština, bicikla, tableta, invalidskih kolica... Kako nam Nadica Balog priča, ne zanimaju ih projekti sa „pevanjem i plesom“, već rešavanje konkretnih problema.

Dragana Đurđević konkretno opisuje trenutno stanje. Od 20 učenika iz njenog razreda, dvoje ima posao. Ostalih 90 posto su ili u Nemačkoj i Irskoj, ili rade u sezoni na Jadranu. To je za sada jedina realna perspektiva.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android