„Najveći broj Bošnjaka i Hrvata smatra da je RS stečena nepravda, dok Srbi vjeruju da je RS stečeno pravo. Takva vrsta diferencijacije vremenom će slabiti jer svima postaje jasno da treba osigurati kakvu-takvu funkcionalnost BiH za njenu integraciju u Evropsku uniju“, kaže za Dojče vele bivši predsednik RS Dragan Čavić.

Dvadeset godina nakon formiranja RS, velik je stepen razočaranosti životnim uslovima, ističe Čavić. „Većina je krajnje nezadovoljna i mnogi postavljaju pitanje smisla cijelog svog angažmana u ratu, posebno oni koji su ostali invalidi i rat doživjeli kao najtežu havariju. Taj ekonomsko-socijalni aspekt je danas ključni problem u RS-u“, ističe Čavić.

U političkom smislu, potvrđeno je da je RS administrativno-teritorijalna jedinica koja može da osigura dugoročnu stabilnost i rešavanje srpskog pitanja u BiH, tvrdi Čavić. „Međunarodno priznanje koje je RS dobila kao entitet u sastavu BiH svakako treba obilježiti, ali ne treba likovati jer likovanje kod drugih izaziva negativnu reakciju“, kaže Čavić.

„RS je izraz volje srpskog naroda u BiH“

Da bi pokazala svoj smisao, RS mora da pruži potpune garancije ljudskih i građanskih prava za sve stanovnike, kako bi i Bošnjaci i Hrvati shvatili da ona ne ugrožava nikoga. „S druge strane, Bošnjaci i Hrvati trebaju shvatiti da je nemoguće graditi perspektivu i budućnost BiH bez RS koja je izraz volje srpskog naroda“, ističe bivši predsednik RS.

„Bilo kakva priča o secesiji RS-a otvara mogućnost sukoba čija se forma uopće ne može predvidjeti i nisam zagovornik takve politike. Izlazak iz dejtonskih političkih okvira podrazumijevao bi nove međunarodne okolnosti i nova administrativno-teritorijalna rješenja, a nisam siguran da bi u tim novim okolnostima srpska pozicija bila dovoljno snažna“, tvrdi Čavić.

Prema Čaviću, postavljanje pitanja državne samostalnosti RS jeste populistička politika koja ima samo jedan cilj „da skrene pažnju s realnih socio-ekonomskih problema“. Na ove se probleme, u sasvim drugom konktekstu, u nedelju uveče (8.1.) osvrnuo i predsednik RS Milorad Dodik. Poručio je da RS mora da ostane mirna i stabilna „kako se ne bi dogodilo da snage koje žele njeno urušavanje ostvare svoj cilj“.

„RS stabilna u ekonomskoj katastrofi, kriminalu i korupciji“

„RS treba ostati mirna, bez nekih socijalnih potresa i bez obzira na razloge, jer bi tada lešinari iz Sarajeva i međunarodne zajednice pokušali da je rasparčaju definitivno. Da RS sada uđe u destabilizaciju, to bi za njih bilo kao kada u zadnjoj sekundi neko da pobjednički go“, rekao je predsednik RS Milorad Dodik.

Politički analitičar Miodrag Živanović za Dojče vele kaže da se političari iz oba entiteta sve češće pozivaju na stabilnost. „Dostignuća RS-a proteklih dvadeset godina vidim drugačije od aktuelnih političara. Stanje je doista katastrofalno, kako u RS tako u cijeloj BiH i smiješno je što se RS i Federacija BiH takmiče ko je 'stabilniji'“, kaže Živanović.

„Kad govorimo o RS, ona postoji samo kao stabilnost u ekonomskoj katastrofi, kriminalu, korupciji i ponižavanju svega onoga što se naziva rad i život od svojih deset prstiju. Naravno, RS postoji i kao stabilnost u stalnom jačanju jedne apsolutne rezignacije i općeg razočarenja ljudi“, kaže Živanović.

„U političkom smislu, najteži period RS je iza nas“

Komentarišući za Dojče vele politička i ekonomska dostignuća RS proteklih dvadeset godina, lider Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić kaže da su ključni politički izazovi RS-a iza nje i da je najteži period njenog opstanka vreme u kojem je visoki predstavnik u BiH bio Pedi Ešdaun.

„Njegova vizija BiH nije se bazirala na Dejtonu i tu očito nije bilo mjesta za RS. Nakon toga, međunarodne institucije su postale realne i mislim da danas niko ne postavlja pitanje postojanja RS-a. Daleko veći izazovi RS čekaju na ekonomskom planu, jer je nezaposlenost velika, plate i penzije male, a aktuelna vlast ništa ne poduzima na tom planu“, kaže Ivanić.

Predsednik SDS-a (Srpske demokratske stranke) Mladen Bosić i još nekoliko političara iz RS-a, pozvali su da se ne zaborave „zasluge“ Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika u formiranju RS. Karadžić je prvi predsednik RS-a i njemu se u Hagu sudi za genocid i druge ratne zločine, dok je Krajišnik, bivši predsednik Skupštine RS, zbog ratnih zločina osuđen na 20 godina zatvora.

Lider PDP-a Mladen Ivanić smatra da će uloge Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika u procesu formiranja RS dati istoričari. „Sasvim je sigurno da će njihova uloga proizvoditi kontraverze. Evidentno je da su oni dali neku vrstu doprinosa nastanku RS, a kakav je to doprinos bio, da li je sve moglo biti drugačije i sa manje žrtava, reći će historija“, kaže Ivanić.

„RS nastala na teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava“

U BiH su podeljena mišljenja o RS i dostignućima ovog entiteta u proteklih dvadeset godina. Direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Smail Čekić podseća da je u vreme stvaranja RS „ratnim zločinima promijenjena etnička slika BiH, bez čega RS ne bi bila moguća“.

 „Presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i nacionalnih sudova, istraživanja našeg Instituta, ali i izvještaj Komisije Vlade Republike Srpske o događajima u Srebrenici jula 1995. godine, potvrđuju da je RS stvorena ratnim zločinima i genocidom“, kaže dr. Čekić za Dojče vele.

„Sva raspoloživa dokumentacija potvrđuje činjenicu da je RS genocidna tvorevina nastala na teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava, obilježena i natopljena uglavnom bošnjačkom krvlju te omeđena i prekrivena brojnim masovnim grobnicama i koncentracijskim logorima, a u njoj i danas legalno djeluju fašističke organizacije“, kaže dr. Čekić.

„Republika Srpska Bosna i Hercegovina“ proglašena je 9. januara 1992. godine, a 12. avgusta 1992. njen naziv je promenjen u „Republika Srpska“. Od Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine RS je bh. entitet koji obuhvata 49 odsto teritorije BiH. Dan RS i krsna slava ovog entiteta obeležavaju se 9. januara.

Autor: Samir Huseinović

Odg. urednica: Ivana Ivanović