Pre par dana sam u jednom kafiću tu iza ćoška sam sebi dozvolio jedno zadovoljstvo: pitao sam ljude kako oni vide jedan metar autoputa? Metar širine, pitao me jedan stariji čovek vrteći glavom. Ne, dužine, odgovorio sam smrtno ozbiljan. Tako nešto ne postoji, stigao je veoma brzo odgovor. Ma daj, dobacuje jedan sa susednog stola, metar piva u kafani sam doživeo... ali metar autoputa? Gde? Na mesecu? Kada sam im pokazao fotografije iz Rumunije sa jednim metrom privatno izgrađenog dela autoputa i o planiranoj protestnoj akciji u petak došlo je do kolektivnog odobravanja ove inicijative. Iskra je planula.

Ovog petka popodne trebalo bi da na severoistoku Rumunije, u gradu Sučava, svečano bude otvoren metar autoputa! „Investitor“ je Stefan Mandači, 33-godišnji vlasnik restorana. On je tu deonicu autoputa sa četiri trake finansirao iz svog džepa. Posao je završila profesionalna građevinska ekipa, po svim propisima, i za ukupno 4.500 evra. Ali, prema zvaničnim podacima, isto toliki deo autoputa, u državnoj režiji, košta četiri puta više.

Samo 800 kilometara autoputa

Region Bukovina, koji važi za jedan od najpitoresknijih delova Rumunije, praktično je odsečena od ostatka zemlje. Postoje doduše i put i pruga, ali je tužno to u kakvom su stanju. Nijedan autoput ne vodi ka Sučavi i okolini. Političari svih boja su, nakon promena, milion puta obećavali da će zahtevati izgradnju autoputa sever-jug i istok-zapad. I jedan i drugi bi trebalo da prolaze kroz Bukovinu. Ali, nije izgrađeno ništa.

Infrastruktura u čitavoj Rumuniji više je nego jadna. Sa, na mnogim mestima isprekidanom mrežom autoputeva ukupne dužine 800 kilometara, Rumunija je na samom dnu u Evropskoj uniji. Poređenja radi, Španija je na vrhu sa 15.000 kilometara autoputeva, a sledi Nemačka sa 13.000. Mađarska, koja je dva i po puta manja od svog istočnog suseda, ima skoro tri puta dužu mrežu autoputeva.

Prema podacima Evropske komisije, Rumunija je 2017. bila na neslavnom prvom mestu po broju poginulih u saobraćajnim nesrećama – 98 žrtava na milion stanovnika. Razlog za to su loši putevi i nedostatak autoputeva. Najmanje poginulih u saobraćajnim nesrećama je u Švedskoj, 25 na milion stanovnika, a u Nemačkoj 38.

Stefan Mandači želi da skrene pažnju na tu katastrofalnu situaciju. On zahteva do cele Rumunije da ovog petka 15. marta u 15 sati po lokalnom vremenu stane na 15 minuta. Učenici, studenti žele da slede poziv, ali i mnoge kompanije, institucije i lanci robnih kuća najavili su da će se pridružiti protestu. Učešće su najavili i političari. Više hiljada ljudi takođe želi da bude prisutno na svečanom otvaranju dela autoputa. No, žandarmerija, policija i vatrogasci su u stanju pripravnosti.

Šamar vladi u Bukureštu

Na društvenim mrežama se video-klip sa hrabrim biznismenom i njegovim građevinskim projektom – metrom autoputa – viralno proširio. Lokalni političari hteli su da zaustave akciju i da proglase da je izgradnja nelegalna. Ali, Mandači je predočio sve potrebne dozvole – prvi i jedini metar autoputa u čitavoj severoistočnoj Rumuniji u potpunosti je legalno izgrađen i pripada njemu. To je šamar socijalno-liberalnoj vladi u Bukureštu, koja je obećala stotine kilometara autoputeva – no prošle godine je izgrađeno svega 60. A put do severoistoka zemlje nije ni u planu.

„To je katastrofa“, kaže Mandači i računa: od Nemačke, preko Austrije, do Mađarske ima oko 1.200 kilometara, i za dobrih deset sati ste na rumunskoj granici. A onda vam treba još toliko vremena za narednih 450 kilometara do Sučava. Ko je odgovoran za ovo nepodnošljivo stanje? I za ukupno skoro 2.000 mrtvih u saobraćajnim nesrećama godišnje? Koliko bi ljudi još i danas bilo u životu da je Rumunija imala autoputeve? To su pitanja koja Mandači uvek iznova postavlja. No, odgovor na njih ne dobija. Ali, ipak se nada da će se ovog petka nešto promeniti. Dao je da se odštampa tri miliona plakata sa njegovim imenom i tri miliona salveta, koje će se upotrebljavati u njegovom lancu restorana. Na društvenim mrežama on naglašava da ne sledi nikakav politički cilj. Ali, ni dobra reklama za njegov posao ga, kaže, ne interesuje. On samo želi da se njegovi zemljaci, ali i mnogi vozači iz daleka, kao i turisti sigurno dođu na cilj autoputevima. I on želi, kao i mnogi drugi Rumuni, da investitori ne okreću leđa njegovoj zemlji. Možda je upravo ova 15-minutna stanka poslednja iskra koja je potrebna Rumuniji da se probudi iz svoje decenijske učmalosti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android