Rumunija ima novi pravosudni skandal: Vrhovni sud je, kao najviša instanca, odbacio optužbe protiv dvojice bivših službenika zlogalasne komunističke tajne policije Sekuritatee, Marina Parvuleskua i Vasilea Hodisa. Oni su optuženi da su 1985. bili umešani u ubistvo kritičara režima Georgea Ursua dok se on nalazio u istražnom pritvoru.

Inženjer Ursu je u nekoliko pisama radiju Slobodna Evropa osudio površnu i neodgovornu obnovu zgrada oštećenih u razornom zemljotresu 1977. godine. Prema njegovim rečima, to je bila svesna odluka komunističkih vlasti kako bi se smanjili troškovi.

-pročitajte još: Rumunija: „Suđenje veka“ se ponovo pokreće

Osim toga, u svom privatnom dnevniku kritikovao je politiku i kult ličnosti diktatora Nikolaea Čaušeskua. Njegov kolega iz kancelarije, za kojeg se kasnije ispostavilo da je bio doušnik Sekuritatee, ukrao je Ursuov dnevnik i predao ga vlastima. Usledio je pretres kuće tokom kojeg je pronađeno više desetina beležnica. Nekoliko stranih novčanica i kovanica u vrednosti od 17 dolara u Ursuovom stanu bilo je razlog njegovog hapšenja – posedovanje strane valute u to vreme je bilo protivzakonito.

U tadašnjoj Rumuniji je hapšenje politički nepoželjnih građana zbog navodnih sitnih krivičnih dela bilo uobičajena praksa. Iz dosijea koji je tajna služba vodila o Ursuu i koji su tek 2014. pronašli stručnjaci Nacionalne službe za proučavanje arhiva Sekuritatee (CNSAS), proizilazi da je on odlučio da uradi sve što je u njegovoj moći kako bi se borio protiv Čaušeskuove politike: „Ako ih ne zaustavimo, moralno ćemo da se prostituišemo i postaćemo sluge pod vlašću ludaka i terorističke svinje“, napisao je, misleći pritom na Nikolaea Čaučeskua i njegovu svemoćnu suprugu Elenu.

Tokom dvomesečnog pritvora Georgea Ursua brutalno su zlostavljali i istražitelji Sekuritatee i cimeri iz ćelije. Umro je jer nije hteo da se odrekne svog stava i zato što je odbio da sarađuje sa Sekuritateom.

-pročitajte još: Nadrealizam Čaušeskuove Rumunije

Oslobađajuća presuda i njene posledice

Prema mišljenju Vrhovnog suda, službenici Sekuritatee u ovom slučaju nisu znatno kršili prava zatvorenika. Prema rečima sudija, i krivično gonjenje opterećuje optužene. Osim toga, navodi sud, nakon dolaska Čaušeskua na vlast 1965, režim više nije sistematski progonio disidente. U presudi se navodi da uopšte nije jasno da li se tu zaista radi o disidentstvu, jer ono nije bilo javno iskazano, niti očigledno. Osim toga, ističe se, Ursu je nekoliko puta smeo da putuje u zapadne zemlje.

Na taj način, sudije Vrhovnog suda potvrdile su prvostepenu, oslobađajuću presudu dvojici bivših službenika Sekuritatee. Oni su više puta izjavili da su postupali po višim nalozima i u skladu s tadašnjim zakonodavstvom.

Političari i civilno društvo u Rumuniji šokirani su presudom. Prema saopštenju Instituta za proučavanje komunističkih zločina (IICMER), oslobađajuća presuda ima ozbiljne negativne posledice na proces suočavanja s prošlošću u zemlji. Liberalna ministarka pravosuđa Alina Gorgiu rekla je da nikada nije mogla ni da zamisli da bi jednom mogli da budu „legitimisani instrumenti progona i mučenja, dok se u drugi plan stavljaju osnovna prava i slobode“.

Ali, kako je uopšte bilo moguće da dvojica bivših službenika Sekuritatee budu oslobođena? Apelacioni sud u Bukureštu promenio je 2019. pravnu kvalifikaciju optuženih bivših čuvara zatvora iz „zločina protiv čovečnosti“ u „nečovečno postupanje“. To kriminalcima omogućava da izbegnu strožu kaznu.

Osim toga, suđenje se odugovlačilo nekoliko godina, tako da je istina o metodama Sekuritatee tek polako izlazila na videlo, što je otežalo sankcionisanje. A onda su sudije u prvoj instanci izjavile da je „otpor žrtve komunističkom režimu bio beznačajan“ – kao da su bili pozvani da sude o postupcima žrtve, a ne o postupcima zločinaca.

Tuga i zaprepašćenje

Germina Nagat, članica Nacionalne službe za proučavanje arhiva Sekuritatee (CNSAS), u razgovoru za DW kaže da „postoje brojni zapisi koji dokumentuju na hiljade slučajeva ozbiljnog zlostavljanja građana od strane Sekuritatee u poslednjim godinama diktature, od hapšenja izgovorom da su počinjeni neki banalni zločini, pa do ubijanja onih koji su pokušali ilegalno da pređu granicu.“

Andrej Ursu, sin ubijenog kritičara režima i istaknuti predstavnik civilnog društva Rumunije, za DW kaže da su sudije „u sprezi sa Sekuritateom“. Oni su kao merodavne priznali argumente svedoka optuženih – trojice bivših visokih službenika Sekuritatee, dok su potpuno zanemarili iskaze bivših disidenata koji su iznosili dokaze i opisivali kako su bili mučeni.

Ni nakon više od tri decenije, još uvek nisu do kraja razjašnjene sve okolnosti oko svrgavanja Čaušeskuove diktature u decembru 1989. Tada je poginulo više od 1.000 ljudi, a više od 4.000 ih je ranjeno. U toku je postupak protiv osoba koje se terete da su izdale nalog za pucanje po nenaoružanim građanima. Predstavnica CNSAS Germina Nagat strahuje da bi sadašnja presuda u slučaju Ursu mogla da predstavlja presedan za obrazloženje drugih presuda, iako su tvrdnje sudija „u očiglednom sukobu s događajima u poslednjim godinama diktature, koji su dosegli vrhunac revolucijom 1989.“

Državno tužilaštvo najavilo je da će ispitati vanredne pravne lekove protiv presude, a Andrei Ursu je najavio da će se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.