1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Rusija i Kina vode u trci za bolivijski litijum

Tobijas Kojfer Bogota
2. januar 2024.

Moskva je sa Bolivijom sklopila veliki litijumski posao, a i Peking je prisutan u toj južnoameričkoj zemlji. U trci za pristup strateškim nalazištima pale su prve odluke, a Nemačka nije u igri.

Divovsko slanište puno litijuma na tromeđi Bolivije, Čilea i Argentine
Divovsko slanište puno litijuma na tromeđi Bolivije, Čilea i ArgentineFoto: Claudia Morales/REUTERS

Najveći protivnik bolivijskog predsednika Luisa Arsea je deo njegovog političkog tabora. Bivši predsednik Evo Morales, koji je bio na dužnosti od 2006. do 2019. godine, često javno proziva svog bivšeg ministra ekonomije i sadašnjeg predsednika.

Zato je potpisivanje ugovora o bolivijskom litijumu, koji bi trebalo da srednjoročno izvuče zemlju iz ekonomske krize, došlo u pravo vreme. Ugovor je prilično atraktivan.

Prema zvaničnim podacima, ruska kompanija Uranium One Group će uložiti 450 miliona dolara u pilot-projekat rudarenja litijuma u Boliviji.

Posle višegodišnje svađe u kojoj su učestvovali i Morales i Arse, sada zemlja može da predstavi jednog međunarodnog partnera.

Karla Kalderon, žena na čelu državne firme za litijum, rekla je da će poduhvat u brdima Bolivije imati tri faze. U prvoj fazi je cilj proizvodnja od 1.000 tona litijum-karbonata godišnje. U drugoj fazi će to porasti na 8.000 tona godišnje, a u trećoj fazi planirano je dodatnih 5.000 tona.

Fokus je na tome da se ljudskoj okolini nanese što manje štete, pa će projekat poslužiti sprovođenju istraživanja koja imaju cilj da dokažu tehnološku održivost budućih postrojenja, rekla je Kalderon.

Ovaj ugovor je već drugi te vrste koji je potpisan sa podružnicom ruskog državnog koncerna Rosatom. Juna prošle godine su se dve strane dogovorile o izgradnji industrijskog kompleksa za litijum-karbonat u području vulkanskog kratera Pastos Grandes.

Bolivijska sklonost Kini i Rusiji

„Konkurencija za litijum je žestoka“, kaže stručnjak za latinoameričko-ruske odnose Vladimir Rovinski sa kolumbijskog univerziteta Icesi.

„Izgleda da se sklapaju strateška savezništva koja idu na ruku sklonostima aktuelnih vlada, recimo, u aktuelnom slučaju sklonost vlade Bolivije kineskim i ruskim preduzećima. Naposletku, ta savezništva su kratkoročna, pošto ekonomska logika nalaže da privredni interesi imaju prednost nad prolaznim afinitetima“, dodaje on.

Pored Rusije, u Boliviji bi mogla da ima uspeha i Kina. Kineski koncern Contemporary Amperex Technology predvodi kineske partnere koji nameravaju da ulože 1,4 milijarde američkih dolara u izgradnju postrojenja za eksploataciju litijuma.

Predsednik Luis ArseFoto: Luis Gandarillas/AA/picture alliance/dpa

I predsednik Luis Arse zna da je Bolivija mogla biti brža u ovoj oblasti. „Ovde važi stara narodna mudrost da idemo polako jer nam se žuri“, rekao je on i dodao da Bolivija mora da preduzme sigurne korake, jer kod tako važnog pitanja sebi ne sme da dozvoli greške.

Arse budi nadu i kod partnera izvan Rusije i Kine: „Naše posete Evropskoj uniji, Brazilu i zemljama BRIKS-a jasno su pokazale da postoji velika zainteresovanost za naš litijum.“

Litijum – ključ za električne automobile

Litijum-karbonat služi za proizvodnju litijumskih baterija za električne automobile. Pri prelasku sa fosilnih goriva na električni pogon, litijum je strateška sirovina. Geolozi procenjuje bolivijske zalihe litijuma na 23 miliona tona. To su najveće zalihe na svetu.

Pre pet godina Nemačka je važila kao zemlja koja ima najbolju startnu poziciju u Boliviji. Zajedničko preduzeće Berlina i La Paza trebalo je da označi početak eksploatacije. Nemačka je kao veliki proizvođač automobila polagala velike nade u ovakav posao.

Usledile su političke turbulencije u Boliviji, projekat je postao tema predizborne kampanje. Ali i nemačka strana je grešila.

U međuvremenu je projekat zamro. Nemačka se nada sličnim poslovima u Argentini i Čileu, zemljama koje takođe raspolažu bogatim nalazištima litijuma.

Nemačkoj je barem pošlo za rukom da sa Čileom proširi ugovor o slobodnoj trgovini koji bi trebalo da olakša zajedničke projekte na eksploataciji litijuma.

Litijum iz Nemačke: ekstrahovan iz podzemnih voda

04:29

This browser does not support the video element.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi