Kada predstavnici talibana krenu prema Moskvi, biće to ruta koja im je vrlo dobro poznata. Samo tokom ove godine, rusko Ministarstvo spoljnih poslova ih je ugostilo tri puta – u januaru, u martu i u julu.Takozvani „Moskovski format" o situaciji u Avganistanu biće prva međunarodna konferencija na kojoj će talibani učestvovati nakon što su preuzeli vlast u Kabulu. Taj skup se održava 20. septembra.

Kontakti s islamistima

Rusija je proteklih godina radila na produbljenju kontakata s islamistima i to se Moskvi očito isplatilo. Ključni trenutak se dogodio 2016. Nakon što je Vašington, tada je predsjednik bio Donald Tramp, aktivno forsirao kontakte s talibanima, i Rusija nije htela zaostati za SAD-om, kaže Andrej Kazancev, stručnjak za Avganistan i docent na Moskovskoj diplomatskoj školi MGIMO. "Osim toga, tada su već bile jasne razmere problema s Islamskog državom (IS) u Avganistanu", kaže Kazancev. Na granici prema centralnoj Aziji postojala je „koncentracija terorista", dodaje ovaj stručnjak.

Pritom nikome nije smetala činjenica da su talibani u Rusiji zabranjeni kao teroristička organizacija. „Već i pre toga se dogodio presedan”, kaže Kazancev za DW. Rusija je 2013. primila tadašnjeg egipatskog predsednika Mohameda Mursija, člana Muslimanske braće – iako je i ta organizacija takođe zabranjena, dodaje Kazancev.

Rusija se talibanima „gotovo ulizivala", kaže Volfgang Rihter iz berlinske Fondacije nauka i politika (SWP) i napominje kako su politički predstavnici talibana redovno bili pozivani u Moskvu. Ključnu ulogu u tim razgovorima do današnjih dana igra Samir Kabulov, poverenik ruskog predsednika za Avganistan.

Ovaj 67-godišnji ruski diplomat i bivši ruski ambasador u Avganistanu u poslednje je vreme stekao ugled „skoro pa advokata talibana na međunarodnoj bini”, stoji u jednoj analizi moskovskog Karnegi centra. Kabulov, kako stoji u tom papiru, zbog toga nije stekao simpatije bivše avganistanske vlade, naprotiv. „Mi ćemo morati da izgradimo odnose s novim vlastodršcima u Avganistanu. Iskreno govoreći, to smo i radili u proteklih osam godina; zato se relativno komforno i suočavamo s tim promenama u Avganistanu”, kaže Kabulov.

Isporuke oružja?

Može se samo nagađati o mogućim skrivenim kontaktima. Vašington je nekoliko putta predbacivao Moskvi da isporučuje oružje talibanima. „Rusi su već deset godina prodavali lako i malokalibarsko oružje, oružje koje je ugrožavalo Amerikance”, rekao je u leto 2020. tadašnji američki šef diplomatije Majk Pompeo. Moskva je demantovala te navode. „Talibani su zaista posedovali rusko oružje", kaže danas Kazancev. Oni su to oružje mogli doduše nabaviti i u regionu, na primer u Tadžikistanu, dodaje stručnjak.

Takođe 2020. u američkim medijima se pojavio još jedan, teži prigovor: Rusija je, kako se tvrdilo, talibanima možda nudila i premije za ubijene američke vojnike. Pompeo je na to upozorio i svog ruskog kolegu Sergeja Lavrova, pisao je list Njujork tajms. Vašington je tada javno reagovao ipak nešto decentnije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da se radi o „lažima”. Nova administracija predsjednika Džoa Bajdena u proleće ove godine je saopštila da američke tajne službe autentičnost tih informacija procenjuju kao „malu do osrednju”.

"Sanitarni kordon"?

Rusija je bila bolje pripremljena od Zapada na to da će talibani preuzeti vlast. Ruska ambasada u Kabulu je jedno od retkih stranih diplomatskih predstavništava koje nije bilo zatvoreno nakon ulaska talibana u Kabul. No, i Moskva ne žuri s priznavanjem talibana. U Moskvi kažu kako se želi pričekati da se vidi koliko će "civilizovani” biti novi vlastodršci. Jedna ruska vodeća političarka rekla je kako je pitanje poštovanja prava žena jedan od mogućih preduslova za priznavanje talibana.

Moskva trenutno pokušava da s drugim zemljama regiona, pre svih s Kinom i Pakistanom uskladi svoju politiku prema Avganistanu. Glavna pažnja je ipak usmerena prema bivšim sovjetskim republikama u centralnoj Aziji. Uticaj Moskve je tamo poslednjih meseci porastao. Rusija je s brojnim bivšim sovjetskim republikama povezana u okviru vojnog saveza ODKB (Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti), a u Tadžikistanu se nalazi najveća ruska vojna baza u inostranstvu. 

Posle promene vlasti u Kabulu, Moskva je sve aktivnija na terenu, Kremlj je već poslao nekoliko stotina vojnika, tenkova, oklopnih vozila i borbenih aviona na zajedničke vojne vežbe. Paralelno s održavanjem konferencije u Moskvi, održaće se još jedna takva vojna vežba – na tadžikistansko-avganistanskoj granici. Osim toga, Rusija u Tadžikistan isporučuje i novo oružje, između ostaloga i oklopna vozila za nadgledanje.

Sve to jer dio dugoročne strategije Moskve s ciljem stvaranja vojnog zaštitnog pojasa, svojevrsnog „sanitarnog kordona", kaže Kazancev. Najveća briga Moskve je da bi borci Islamske države preko Avganistana mogli prodreti na područje centralne Azije, i onda dalje u Rusiju, smatra ovaj stručnjak.

Pritom Moskva jednu stvar redovno i jasno saopštava: Rusija ni u kom slučaju neće poslati svoje trupe u Avganistan – kao što je to svojevremeno učinio Sovjetski Savez. To je predsednik Vladimir Putin jasno rekao već pre nekoliko godina – kada je NATO na Hindukušu smeo da koristi rusku infrastrukturu za snabdevanje svojih trupa, podseća Kazancev.

„Moskva želi da se dogovori s najjačim igračem u Avganistanu. Pre su to bili Amerikanci, a sada su to talibani”, objašnjava ovaj stručnjak za područje Avganistana. I dodaje: „Ali niko u Rusiji ne veruje u potpunosti talibanima." Sve dok je stanje na Hindukušu nestabilno, Moskva će nastaviti s kombinacijom diplomatije i vojnog zastrašivanja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.