Sastanak u berlinskoj vili Borzig trajao je preko četiri sata. A kada se završio, nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas ocenio je da je to bio „veoma otvoren, veoma detaljan i veoma konstruktivan dijalog“ čak sa „mnogo razumevanja“. Mas i njegov francuski kolega Žan-Iv le Drijan,  sa ministrima spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovim i Ukrajine Pavelom Klimkinom, „ponovo su oživeli“ takozvani Normandijski format - što je za Masa bilo „neophodno i preko potrebno“. Poslednji razgovor o mirovnom rešenju za istočnu Ukrajinu na tako visokom nivou, održan je u oktobru 2016. godine.

Situacija se otada nije poboljšala – naprotiv. Četiri godine nakon početka rata i dalje se vode borbe na istoku Ukrajine. Više od 10.000 ljudi izgubilo je život u sukobima između ukrajinskih vojnika i proruskih separatista. Pritom su dve strane zapravo još 2015. godine postigle dogovor o primirju, ali je samo ove godine zabeleženo „na hiljade slučajeva kršenja mira“, rekao je nemački ministar pre sastanka i razočarano zaključio da se „ne poštuje to što je dogovoreno Minskim procesom“.

Jasno opredeljenje za primirje

Nakon razgovora, sukobljene strane još jednom su se opredelile za sporazum iz Minska, rekao je Mas. Teško naoružanje bi trebalo da se povuče, a vojske da se „razdvoje“. Takođe bi sa kriznog područja trebalo ukloniti minska polja – Nemačka i Francuska pritom nude pomoć „dodatnim sredstvima i znanjem“. Potrebno je obezbediti i bolju zaštitu stanice za prečišćavanje vode u Donjecku, oko koje se vode borbe. Neophodne su i druge „zaštitne zone“, poručio je Mas. On priznaje da je u sprovođenju primirja „do sada zapinjalo“, ali se nada uticaju šefova vlada.

Pritom naravno misli na ruskog predsednika Putina i Petra Porošenka. Oni su nedavno telefonski razgovarali o razmeni zarobljenika i prema mišljenju pregovarača to bi trebalo da nastave. Nakon razgovora u Berlinu, francuski ministar spoljnih poslova Le Drijan i Hajko Mas primećuju da za to postoji „politička volja“. Kao i prilikom prethodne razmene zarobljenika u decembru, i nova bi trebalo da bude „pod okriljem OEBS-a“, smatra ministar Mas, koji je prvi put Nemačku zastupao u pregovorima.

Plavi šlemovi za istočnu Ukrajinu: ne da li, već kako

I ne samo što je nemački ministar spoljnih poslova bio novo lice na prvom Normandijskom sastanku posle šesnaest meseci, već se četiri strane prvi put razgovarale i o jednoj novoj temi: mogućnosti dovođenja snaga Ujedinjenih nacija na istok Ukrajine. I Rusija i Ukrajina to su već jednom spominjale u razgovorima, a Nemačka i Francuska u potpunosti podržavaju tu ideju. Sada bi se trebalo dogovoriti „ne da li, već kako“ bi misija Plavih šlemova trebalo da izgleda, ocenio je Mas. Principijelno su obe strane otvorene, ali se viđenja „još uvek naveliko razilaze“.

Pod misijom UN, Rusija očigledno podrazumeva neku vrstu zaštitnih snaga za posmatrače OEBS-a na frontu. Ukrajina više misli na šire prisustvo vojnika UN, na takozvane Plave šlemove na čitavom ratnom području. Ukrajini je pre svega stalo do kontrole granice s Rusijom duge oko 400 kilometara. Kijev veruje da Moskva preko te granice isporučuje oružje proruskim separatistima. O jednom drugom problemu je posle sastanka govorio francuski ministar spoljnih poslova Le Drijan: mirovna misija UN će biti teška, sve dok nema mira.

Mirovna inicijativa hitno potrebna

Francuska i Nemačka su složne da je uspeh već i samo obnavljanje pregovora. Le Drijan vidi novu „pozitivnu dinamiku za mir“. Ona je i potrebna, jer se situacija od poslednjeg sastanka, u oktobru 2016. godine, stalno pogoršavala. OEBS-ovi posmatrači govore o sve učestalijim slučajevima kršenja sporazuma iz Minska. O tome svedoče i izveštaji OEBS-ove Specijalne posmatračke komisije (SMM). U izveštaju SMM od 9. juna 2018. stoji da je u oblasti Donjecka, u jednom danu, zabeleženo 265 eksplozija.

Razgovori su neophodni ne samo zbog borbi koje se nastavljaju, već i zbog rastućeg nepoverenja. Neposredno uoči početka Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji, obe strane pokazuju spremnost i za nastavak borbi u istočnoj Ukrajini. Prošle sedmice, u video-obraćanju, Vladimir Putin je upozorio Ukrajinu da tokom trajanja Svetskog prvenstva ne preduzima vojne akcije: napadi će imati „veoma velike posledice za čitavu ukrajinsku državu“, poručio je ruski predsednik. S druge strane, Ukrajina se sa jezom seća poslednjeg velikog sportskog događaja u Rusiji: nedugo nakon Olimpijskih igara u Sočiji počela je aneksija ukrajinskog poluostrva Krim.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android