Rusija igra na „srpsku kartu“
29. avgust 2017.
Nova makedonska vlada želi što je pre moguće u NATO. U Srbiji i Rusiji to nailazi na kritike, piše bečki Standard u tekstu pod naslovom „Nemir zbog NATO-ambicija Makedonije“. List izveštava da se srpsko diplomatsko osoblje ponovo vratilo u Makedoniju i podseća da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pre nedelju dana iznenadno povuklo zaposlene iz ambasade susedne zemlje. „Prema srpskim izvorima, Makedonija je prethodno optužila diplomate da zajedno s ruskim tajnim službama nastoje da destabilizuju novu makedonsku vladu. Kako se ocenjuje u Beogradu, makedonska vlada iznela je te optužbe kako bi svoje ljude uverila u neophodnost brzog pristupanja NATO. Sa druge strane, Makedonci tvrde da nisu znali o čemu se tačno radi. Tenzije između dve susedne zemlje zaista postoje, otkako je u maju na vlast došla nova vlada koju predvode socijaldemokrate. Nova makedonska vlada za razliku od prethodne nacionalno-konzervativne, zemlju hoće što pre da uvede u NATO.“
„Standard“ piše da su Srbija i Rusija bile protiv promene vlasti u Skoplju, te da Rusiji smeta planirano proširenje Alijanse na Balkanu. Kako bi to sprečila, ocenjuje bečki list, Rusija sada očigledno igra na „srpsku kartu“: „Srpske tajne službe koje nikada nisu reformisane, do sada su mogle da imaju uticaj u Makedoniji. I Rusija je bila aktivna. Ali s dolaskom novog premijera Zorana Zaeva to više nije tako lako. Ukoliko se Makedonija i Kosovo priključe zapadnom vojnom savezu, Srbija i Bosna i Hercegovina ostaće jedine zemlje Balkana koje nisu članice NATO.“
U proruskim redovima, a takvih ima i u Beogradu, sve više se oseća nemir, dodaje „Standard“ i podseća da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačič čak zapretio Makedoniji da je – poput Grčke – više neće priznati pod tim imenom. U komentaru se navodi i da je prethodnih sedmica u Bosni i Hercegovini primetno da najveća srpska stranka SNSD naglašava da je protiv priključena NATO, kao i da su u Crnoj Gori srpske stranke bile protiv toga, ali da tamo, za razliku od BiH, nisu imale mogućnost da spreče proširenje NATO. Upadljivo je, ocenjuje „Standard“ da je upravo sada pokrenuta ta regionalna inicijativa: „Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i srpski predsednik Aleksandar Vučić hoće da usvoje deklaraciju o ’opstanku srpskog kulturnog identiteta’ u zemljama bivše Jugoslavije. To rade kao da je taj identitet neko ugrožava. Dodik je govorio o borbi protiv ’velikog Zapada’ i o tome da su susedi prihvatili ulogu ’vazala’. Inicijativi se priključila i ’Nova’, srpska stranka u Crnoj Gori. Jovan Vučurović iz te stranke čak hoće da ’kulturnim i drugim putevima ujedini Srbe na svim srpskim teritorijama’. Deklaracija bi trebalo da bude usvojena do kraja novembra.“
Žrtva korupcije
List Tagescajtung piše o problemu sa korupcijom u Albaniji kroz priču o Arbenu Jorgaćiju, državnom tužiocu koji je vodio istragu protiv građevinske mafije, ali je uklonjen sa funkcije i danas strahuje za svoj život. „On je državni tužilac koji ozbiljno shvata svoj posao i borbu protiv široko rasprostranjene korupcije koju propagira vlada. Otkako su socijalisti Edija Rame 2013. godine preuzeli vlast, Albanija nastoji da ispuni uslove za pristup Evropskoj uniji i da reformiše sudstvo. Po preuzimanju premijerske dužnosti, Rama je najavio borbu protiv korupcije na svim nivoima. Po nalogu vlade tada su u Valoni srušene dve nove desetospratnice jer investitori nisu imali građevinsku dozvolu. Do tada je praksa bila da onaj ko ima novac i zemljište, jednostavno – gradi. Legalizacija bi usledila tek kasnije. Otada se svi građevinari u Albaniji brinu za građevinske dozvole.“
„Tagescajtung“ piše da je Arben Jorgaći važio za nepodmitljivog tužioca, ali da je u maju iznenada otpušten: „Očigledno se isuviše približio moćnicima. Konflikt se posebno zaoštrio kada je pokrenuo ozbiljnu istragu protiv građevinske mafije (…) koja je nastojala da dođe do najboljeg zemljišta na obali, južno od Valone. S obzirom na turistički bum u toj jadranskoj zemlji, radilo se o milionima. Trik je bio potpuno ’legalan’: podnese se zahtev za kupovinu građevinskog zemljišta, a ono je, na osnovu falsifikovanih dokumenata tim podnosiocima i dodeljivano. Do bi to bilo izvodljivo, poslovni ljudi su imali široko razgranatu mrežu u upravi, policiji i sudstvu. Državni tužilac sakupljao je dokaze i – potom udario. U maju ove godine izdao je nalog za hapšenje nekoliko ljudi koji su bili deo te mreže. Međutim, na njegovo iznenađenje, policija nije reagovala. Jorgaći je zatim najpre premešten u manji grad Permet, a nešto kasnije, nakon što je pokušao da se vrati u Valonu, uklonjen je s funkcije. To što je protestovao u Tirani, nije mu pomoglo.“
Od kraja godine sudstvo u Albaniji trebalo bi da bude reformisano, piše „Tagescajtung“ i dodaje da je nepodoban državni tužilac Jorgaći uklonjen s funkcije uoči te reforme. „Pobegao je u Tiranu i neprestano menja mesto boravka. Strahuje za svoj život, uništena mu je egzistencija. Nije u stanju ni da otplaćuje rate za stan u Valoni koji je nedavno kupio. Ostaje nada da će Apelacioni sud u Tirani presuditi u njegovu korist. Ali Jorgaći je skeptičan, s obzirom na povezanost visokopozicioniranih političara sa građevinskom mafijom“.
Priredio Boris Rabrenović