"Pozitivan stav prema Evropskoj uniji ima trećina građana (32 odsto), a negativan 40 odsto ispitanika, dok prema Rusiji pozitivan stav ima 52 odsto, a negativan 17 odsto građana, pokazalo je istraživanje sprovedeno u novembru nad 1.000 ispitanika, u okviru projekta Argus koji agencija Beta sprovodi uz podršku EU", piše Frankfurter noje prese.

To je navelo ovaj list, kao i Handelsblat da svoje tekstove o anketi naslove sa: "Rusija je u Srbiji omiljenija od Evropske unije."

"Međutim, ni svaki četvrti građanin (23 odsto) ne bi voleo da mu dete živi u Rusiji, dok bi se za Evropsku uniju opredelilo 70 odsto njih." Frankfurter noje prese prenosi mišljenje u Stratedžik marketingu koji to povezuje „s koristima koje građani očekuju od pristupanja EU, budući da preovladava stav da bi to pozitivno uticalo na infrastrukturu, zaštitu ljudskih i manjinskih prava, zdravstvo, stopu zaposlenosti i druge značajne aspekte društva."

Manje od četvtine građana Srbije zna da je Srbija kandidat!

"Istraživanje je ukazalo na veliki pad informisanosti građana o pristupanju EU, budući da manje od svakog četvrtog građanina (24 odsto) zna da je Srbija počela pregovore o pristupanju, što je za 11 odsto manje nego u februaru 2014, kada je sprovedeno prethodno istraživanje" prenosi Handelslat

U Srbiji 37 odsto građana misli da Srbija tek čeka na datum za otvaranje pregovora, dok ostali ili misle da je u ranim fazama pristupanja ili kažu da ne znaju. Na referendumu o članstvu u EU za članstvo bi se izjasnilo 54 odsto građana, kao i pre devet meseci, a 25 odsto bi glasalo protiv, što je dva procentna poena manje nego u februaru 2014.

Manje od svakog petog građanina (18 odsto) smatra da Srbija nikad neće ući u EU, isto toliko njih smatra da će postati članica nakon 2020, a 27 odsto je reklo da ne zna.

Handelblat članak dopunjava najvažnijim ekonomskim pokazateljima: "Kako stoje stvari sa Srbijom, kandidatom za članstvo u EU:

Koliki je privredni rast u Srbiji?

Sa dva procenta privrednog rasta u prethodnoj godini, Srbija je bila brza ekonomija, kao malo koja u Evropi. Međutim, prema prognozama vlade te zemlje, očekuje se da se ta vrednost prepolovi. Jedan od razloga je štednja na koju primorava država. Visoka inflacija od oko 8,5 odsto suzbija kupovnu moć, zbog čega će se smanjiti privatna potrošnja, koja predstavlja tri četvrtine bruto domaćeg proizvoda.

Koliko je Srbija pogodna za investicije?

Na listi zemlja Svetskog ekonomskog foruma Srbija je na 101. mestu - iza zemalja poput Nikaragve i Gvatemale. Najveći problemi su korupcija, preterana birokratija, slab pristup kreditima i nestabilna vlada i često neadekvatna infrastruktura. Plus poeni su jeftina radna snage i atraktivne poreske stope. Transparensi internešnal navodi Srbiju na svojoj listi percepcije korupcije Srbiju dao broj 72 što znači da je ta zemlja iza zemalja kao što su Lesoto i Namibija.

Kako Srbija stoji finansijski?

Finansije ove istočnoevropske zemlje baš i ne izgledaju dobro. Prema vladi Srbije, nova zaduživanja će ove godine iznositi 7,1 odsto ekonomske moći, najveća u regionu. Pravila EU dozvoljavaju samo tri odsto. To znači da će dug porasti na skoro 66 odsto bruto domaćeg proizvoda. EU predviđa ograničenje od 60 odsto. Međutim, i ekonomski daleko jače zemlje, među kojima je i Nemačka, uveliko prelaze tu granicu.

Kakva je trgovinska razmena Srbije i Nemačke?

Nemačka je najveći trgovinski partner balkanske države. 2012. je Nemačka izvezla robu u vrednosti od 1,5 milijardi evra, dok je uvoz iznosio skoro milijardu evra. Nemačka iz Srbije uvozi uglavnom elektrotehniku, mašine i hranu, a izvozi prvenstveno vozila, mašine i hemijske proizvode."