„Sankcije? Na to crkavaju od smeha naše nuklearne rakete.“ Kada su 2014, nakon ruske aneksije Krima, uvedene sankcije, mnogi Rusi nosili su majice sa otprilike takvim podrugljivim natpisima. U početku se sa sankcijama oklevalo i bile su prilično ograničene. Rusija se prilagodila „novoj ekonomskoj realnosti“ – to je inače moskovski eufemizam za konfrontaciju sa Zapadom. A i privreda je 2017. ponovo počela da raste. Međutim, pitanje je da li će se to tako nastaviti i nakon nove runde sankcija.

Gubici vredni milijarde

Po prvi put nakon aneksije Krima, nove mere koje su uvedene 6. aprila izazvale su lom na ruskim tržištima akcijama i devizama. Sankcije protiv 24 oligarha, vodećih državnih službenika i 15 preduzetnika su, prema ruskim medijima, za samo nekoliko sati u ponedeljak izazvale dvocifrene gubitke koji se mere milijardama.

- pročitajte još: Nemačke firme u Rusiji protiv sankcija

Pad se nastavio i u utorak, a kraj nije ni na vidiku. Pritisak na ruske hartije od vrednosti i rublju rastu i zbog mogućih novih američkih sankcija zbog slučaja nekadašnjeg rusko-britanskog špijuna Sergeja Skripalja. U američkom Kongresu postoji predlog da se sankcije uvedu i na ruski državni dug. Ako se to dogodi, biće to „ekonomski rat“, kaže Aleksandar Šohin, predsedavajući ruskom Udruženju preduzetnika RSPP.

Pritom zbog novouvedenih sankcija ne trpe samo direktno pogođene osobe i firme, već i drugi preduzetnici i banke. Gubici akcija pogodili su i rusku najveću banku – Sberbanku. Vlada, međutim, tvrdi da situaciju drži pod kontrolom i obećava finansijsku podršku.

Ekonomska imperija bori se za opstanak

Državna pomoć će sigurno biti potrebna 50-godišnjem preduzetniku Olegu Deripaski i to više nego drugima. On je, prema viđenju Vašingtona, jedan od Kremlju posebno bliskih oligarha i najžešće je osetio poslednje američke sankcije. Njegova ekonomska imperija „Bejzik element“ žestoko je pogođena. „Bejzik „element“ je, prema navodima iz same firme, zapošljava širom sveta više od 150.000 ljudi. Na njihovim internet-stranicama stoji da više od 15 odsto ruskog stanovništva „direktno ili indirektno“ zavisi od tog koncerna. Tu se još računaju najveći svetski proizvođač aluminijuma „Rusal“ ili koncern „Ruske mašine“, s preduzetnicima iz auto-industrije, vazduhoplovne industrije i železničke tehnike.

Simboličan detalj je to što „Ruskim mašinama“ pripada proizvođač automobila GAZ iz Nižnjeg Novgoroda. To je tradicionalno rusko preduzeće pred čijim radnicima je Vladimir Putin u decembru 2017. najavio svoju četvrtu kandidaturu za mesto predsednika. U martu je ponovo izabran.

Još je nejasno da li su zbog sankcija ugrožena radna mesta u Deripaskinim preduzećima. Istina je da su SAD veoma važno tržište za aluminijum, ali ipak najveći deo produkcije „Bejzik elementa“ ide na domaće tržište. Čini se da je ipak stvarni problem njegov spoljni dug težak milijarde. Zbog sankcija ti dugovi mogu da se otplaćuju samo uz državnu pomoć. Analitičari procenjuju da bi država tako mogla da preuzme Deripaskinu imperiju.

Mnogo gubitnika

Mnogi Rusi su do sada osetili sankcije Zapada, ali ograničenja nisu bila tako dramatična. Sličan lom na tržištu devizama dogodio se krajem 2014. Razlog za to tada je bio pad cena nafte na svetskom nivou, što je najvažniji ruski izvozni proizvod i izvor deviza.

- pročitajte još: Dobro bi bilo da svi uzmu odmor

U ovom trenutku se u Rusiji o tome diskutuje o tome da li bi devalvacija rublje za one Ruse koji planiraju odmor u inostranstvu mogla da bude problem. U svakom slučaju, prošle godine je opao broj Rusa koji odmor provodile u inostranstvu.

Osim toga, mnogi Rusi bi prve posledice pada rublje uzrokovane sankcijama mogli uskoro da osete u prodavnicama elektronskih uređaja. Ekonomski list „Vedomosti“ pisao je da se očekuje povećanje cena za pet do deset odsto za pametne telefone ili laptopove.

Ali ima i onih koji do ovakvog razvoja događaja profitiraju, pre svih turizam. Tako bi neki Rusi, kako bi uštedeli, umesto u Turskoj, mogli ove godine da letuju na poluostrvu Krimu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android