Venecuela je odan saveznik Rusa još iz sovjetskih vremena. Svojom kritikom sankcija od strane SAD i EU, predsednik Nikolas Maduro u Krimskoj krizi jasno podržava Rusiju. „Oni žele da opkole Rusiju kako bi je oslabili i uništili2, rekao je on u jednom od svojih redovnih nedeljnih radio-obraćanja naciji. Međutim, Venecueli se ne sviđa to što Rusija planira da proširi svoje prisustvo u Latinskoj Americi obezbeđujući pristup lukama u regionu. Ministar spoljnih poslova Elija Jaua jasno je stavio do znanja da su strane vojne baze u suprotnosti sa Ustavom Venecuele.

Slična je reakcija i šefa vojske Nikaragve, Hulija Avilesa. On je te planove odbacio kao čiste spekulacije i jasno rekao da Ustav Nikaragve ne dozvoljava pristup stranoj vojnoj sili, sem u slučaju dostave humanitarne pomoći ili zajedničkih vojnih vežbi. Kubanska vlada međutim skoro da nije reagovala. Čak ni nakon dolaska ruskog ratnog broda 27. februara u Havanu, samo dan nakon što je rusko Ministarstvo odbrane objavilo planove o povećanju vojnog prisustva u svetu, kako u Latinskoj Americi tako i u Severnoj Africi i Aziji.

Neprijatna tišina

„U nekim zemljama se ćuti, a ta tišina govori sama za sebe“, kaže Klaudija Deč iz fondacije „Fridrih Ebert“ u Argentini. „Verujem da je prisutan osećaj nelagodnosti i da mnogi to vide kao imperijalistički čin Rusa.“ Rusija traži pristup lukama i u nekim slučajevima vazdušnim bazama, kako bi demonstrirala svoj globalni uticaj.

„Ako pogledate govor Putina (27.3.), jasno je da on smatra da Rusija može da opstane samo kao imperija. Rusi u Latinskoj Americi žele veliki uticaj. Oni od toga nikad nisu odustali“, kaže za američki političar Stiven Blank za Dojče vele.

Provokacije protiv SAD

Činjenica da Moskva u sred krize oko Krima i dalje pokušava da dobije pristup lukama svojih saveznika, „po mom mišljenju ima jasne veze sa Ukrajinom“, kaže Klaudija Deč. Ona smatra da Rusija pokušava da provocira SAD direktno ispred njenog praga. „Međutim, Rusija hoće i da kod svojih saveznika naplati podršku koju je poslednjih godina pružala u obliku isporuka hrane i oružja.“

Takođe, to može da se vidi kao odgovor na napore NATO da ojača svoje prisustvo u Istočnoj Evropi, u blizini ruske granice. „Nema sumnje da je Rusija smrtno ozbiljna kada traži pomorske baze i pristup lukama u Latinskoj Americi“, kaže Blank. Rusija želi da destabilizuje region, koristeći tradicionalno antiameričko raspoloženje u mnogim zemljama Latinske Amerike.

Blank smatra da su uzdržane reakcije iz zemalja Latinske Amerike taktika i da su Rusi stavili na sto mnogo novca, uticaja i moći. „Zato, bez obzira na to kako je koja od tih zemalja reagovala, to još nije poslednja reč.“ Prodaja oružja i izvoz energije su ruski aduti u Latinskoj Americi. Ipak, izvoz gasa bila logistička noćna mora u tom regionu. „Rusija kupuje energetske kompanije. Većina nafte iz Venecuele odlazi u SAD, a Rusi bi onda bili vlasnik dela te nafte. Oni veruju da bi time stekli uticaj i na američku ekonomiju“, kaže Blank.

U škripcu

Nedavni događaji u Ukrajini, u latinoameričkim zemljama su izazvali dilemu. Te zemlje su obično za nemešanje u poslove drugih država, kaže Klaudija Deč: „One su bili protiv intervencije u Libiji i Siriji.“ Slično su reagovale i na Krim. Međutim, saradnja sa Rusijom dovodi ih u izvesnoj meri u škripac.

Brazil je jasno dao do znanja da i dalje želi da sarađuje sa Rusijom u okviru BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika), ali se zalaže za političko rešenje krize na Krimu. Konačno, Rusija je odlučna da ostane u regionu. Za latinoameričke zemlje to može doneti mnoge prednosti, smatra Blank: „S obzirom na to da su antiamerički nastrojene, one će 'jahati i ruskog i kineskog konja', sve dotle, dok ih na kraju trke čeka ćup pun zlata.“

Trenutno se čini da niko ne može da zaustavi Rusiju. Evropska unija i SAD su u poslednjoj deceniji, ako ne i duže, zanemarile Latinsku Ameriku. Barak Obama je, iz perspektive latinoameričkih vlada, veliko razočarenje. Preovladava nedostatak komunikacije, kaže Deč. Hladni rat je još u glavama obeju strana. „Rusija sada svija gnezdo“, kaže Blank. Nakon pada gvozdene zavese, mnogi su verovali da će Rusija prihvatiti novi, zapadni poredak. „Kriza u Ukrajini, međutim, dokazuje da Rusija ne želi da se integriše“, tvrdi Deč. „Ona ponovo želi da uspostavi poziciju svetske sile i da pritom ima potpuno odrešene ruke.“

Autorke: Nikol Gebel / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković