Natalija Antelava kratko i precizno je formulisala u čemu je problem: „Rusija zna koju dugmad treba da pritisne“, rekla je bivša dopisnica BBC-ja iz Gruzije i glavna urednica međunarodnog novinarskog projekta Codastory tokom jedna od rasprava na Globalnom medijskom forumu Dojče velea (GMF) koji je protekle nedelje održan u Bonu. Mnogi u dvorani potvrdno su klimali glavama. Na jednoj od diskusija tema je bila „istočni identiteti i rastući uticaj Rusije na susede“. Tu se moglo čuti da su ruski mediji, kako kaže Anteleva, „veoma uspešni“ kada je reč o manipulaciji javnog mišljenja i to ne samo u bivšim sovjetskim republikama, već i na Zapadu, a kroz programe poput Raša tudej.

Njena analiza na trenutke je zvučala kao mešavina stručnog priznanja i besa. Ta novinarka se uverila, pre svega na istoku Ukrajine, koliko snažno ruska televizija deluje na svest tamošnjih stanovnika. Anteleva je recimo istraživala o bombaškom napadu u kojem je navodno poginula jedna devojčica, a koji se dogodio Donjecku. Priča, koju su proširili ruski mediji pokazala se kao čista izmišljotina, klasični „fejk njuz“. Ali građani Donjecka verovali su toj priči.

Ruski recept za uspeh: zabavno i emotivno

I u njenoj domovini Gruziji uočljiv je ruski uticaj na stanovništvo, iako je taj nekadašnji deo Sovjetskog Saveza za Moskvu relativno težak propagandni teren – s jedne strane zbog toga što sve manje građana govori ruski, a s druge, jer rat Moskve protiv male kavkaske republike 2008. još uvek mnogima u sećanju. Uprkos tome, propagandi Kremlja uspeva da pojedine informativne šablone provuče kroz gruzijski medijski krajolik.

Posebno je omiljena kampanja protiv Evropske unije kojoj ta zemlja stremi. Kampanja sugeriše da su svi u EU „homoseksualci i pedofili“, a usput se vodi i rat protiv homoseksualizma generalno. Dokaze da se takvi sadržaji finansiraju iz Moskve nemoguće je naći. Ali oni padaju na plodno tlo, smatra Antelava. „Ruski recept za uspeh je“, smatra Antelava, „mešavina profesionalnog, zabavnog i emotivnog izveštavanja“.

„Konkurisati boljim sadržajima“

I u članici Evropske unije Poljskoj osetno je rusko medijsko prisustvo. „Zastrašujuće je“, kaže Evelina Karpinska-Morek sa internet-portala Interia, „koliko spretno Rusija koristi informaciju kao oružje“ kao što je to slučaj s komentarima na društvenim mrežama. Zadatak novinara je, kako se moglo čuti na GMF, proveravati tzv. „pozadinske“ informacije. Ali bilo bi pogrešno paušalno osuđivati Ruse, jer „i sam narod u Rusiji je žrtva“, smatra Evelina Karpinska-Morek.

Natalija Antelava kaže da je jedini način za borbu protiv propagande – podizanje kvaliteta programa u istočnoj i zapadnoj Evropi. Ona smatra da bi kvalitetno izveštavanje i informisanje – u tradiciji zapadnog novinarstva – trebalo „začiniti“ zanimljivim pristupom. „Može se učiti i od Holivuda kako zanimljivo ispričati neku priču“, smatra Antelava. Ipak, upozorava nekadašnji šef dopisništva DW u Kijevu Frank Hofman, ne sme se odustati od novinarskih standarda. „Mi moramo da sledimo trag istine“, zaključuje je Hofman.