Peter Nikitin već više od 24 sata živi na aerodromu u Beogradu. Taj antiratni aktivista poreklom iz Rusije bio je na godišnjem odmoru kod majke u Portugaliji. U Beograd, u kome već sedam godina živi sa porodicom, vratio se preko Nemačke. Međutim, na pasoškoj kontroli na aerodromu „Nikola Tesla“ oduzeli su mu dokumenta i rekli da sačeka.

„Čekao sam skoro četiri sata i onda mi je rečeno da mi je zabranjen ulazak u Srbiju i ponuđeno da se na račun Luftahanze vratim u Frankfurt odakle sam došao. Ja sam odgovorio da nemam šta da tražim u Frankfurtu, jer ne živim tamo, živim u Beogradu. Beograd mi je kuća i neću nikud da idem dok me nasilno ne deportuju“, kaže Nikitin za DW.

-pročitajte još: Karta u jednom pravcu od Moskve do Beograda

Pošto je odbio da se vrati u Frankfurt iz kog je doleteo, a u Srbiju nije mogao, ostao je zatočen na aerodromu. Na brojna pitanja policijskim službenicima o razlozima za zabranu ulaska, rekli su mu je da je rešenje stiglo „odozgo“ i nagovestili da je u pitanju rešenje Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

„Apsolutno nikakvog obrazloženja nema. Na samom rešenju piše da mi je zabranjen ulazak u zemlju zato što je protiv mene na snazi zabrana ulaza u zemlju. Razlog su očigledno moje antiratne aktivnosti i moje javno iznošenje mišljenja i protestna delatnost u Srbiji“, kaže Nikitin.

Granična policija se u odluci poziva na član Zakona o strancima, prema kojem se strancu odbija ulazak u Srbiju ako je protiv njega na snazi „zaštitna mera udaljenja, mera bezbednosti proterivanja, odnosno zabrana ulaska u Srbiju“.

Na pitanja DW o razlozima za donošenje takve odluke, ni MUP ni BIA nisu odgovorili.

Ko je Peter Niktin?

Peter Nikitin je rođen u Moksvi, ali je veliki deo života proveo u Holandiji u kojoj je završio pravni fakultet. Radi kao pravnik u međunarodnim sporovima, a u Srbiji s porodicom živi već sedam godina. Ima dvoje dece. Nikada nije bio osuđivan. Poseduje ruski i holandski pasoš, i srpsku ličnu kartu za strance.

Međutim, Nikitin je već nekoliko godina i antiratni aktivista, i glasni kritičar vlasti ruskog predsednika Vladimira Putina. Osnivač je Ruskog demokratskog društva, a aktivan je i u udruženju „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“, koje je organizovalo više protesta i akcija protiv ruske agresije na Ukrajinu.

I iz udruženja poručuju da „osnovano sumnjaju da je to jedini razlog maltretiranja“. Zato su uputili zahtev vlastima u Srbiji da se osnivaču Ruskog demokratskog društva Peteru Nikitinu odobri ulazak u državu. „Ovo je opasan presedan, jer bi od danas svakom aktivisti koji nije po meri vlasti u Srbiji moglo da se dogodi da mu se bez pojašnjenja oduzmu ustavom i zakonima zagarantovana ljudska prava“, navode u peticiji upućenoj srpskim vlastima.

Zahtevu se priključio i deo opozicije u Srbiji, kao i brojni aktivisti. Oni taj slučaj dovode u vezu s američkim sankcijama direktoru Bezbednosno-informativne agencije Aleksandru Vulinu, koje su izrečene, između ostalog, zbog širenja ruskog uticaja u Srbiji.

„Da li je vezano za sankcije Vulinu i da li sam je neka vrsta osvete – ne znam i ne zanima me. Ono što znam jeste da iznošenje mišljenja, protestovanje, posebno po pitanju rata i mira u nekim sasvim drugim zemljama, nije nikakav osnov da mi se zabrani ulaz u zemlju gde živim. To nije zakonski. To nije ljudski. To je čist fašizam, proterivanje čoveka zbog mišljenja“, odgovara Nikitin.

On podseća i na to da je MUP prošle godine javno dao garancije da neće biti „deportacija i ekstradicija“ ljudi koji izražavaju protest protiv režima i rata u Ukrajini.

Šta dalje?

Deportacije u Rusiju neće biti, veruju i u Beogradskom centru za ljudska prava (BCHR) koja ima veliko iskustvo sa slučajevima potražilaca azila. Oni su u četvrtak 13. jula obišli Petera Nikitina na beogradskom aerodromu. Za DW objašnjavaju da je to specifičan slučaj, ali da njihovi advokati već pripremaju žalbu na rešenje MUP-a. Žalba, međutim, ne odlaže dalje izvršenje.

„Ono što njemu preti jeste povratak u Frankfurt, ali on nije u situaciji da mu na bilo koji način preti progon ili povratak u Rusiju. On je državljanin Holandije i u najgorem slučaju mogu da ga vrate u Holandiju. Ali neće, jer nije to mera“, objašnjava za DW izvršna direktorka BCHR-a Sonja Tosković.

Nakon što je već jednom odbio da se vrati u Frankfurt, policija bi sada mogla prinudno da ga ukrca na let. „Druga opcija je da ga smeste u Padinsku skelu, što je prihvatilište za strance ili, treća, da sačekaju taj žalbeni deo“, kaže Tosković.

Osim toga, Beogradski centar za ljudska prava će kao zastupnik Nikitina pisati i Zaštitniku građana sa zahtevom da ga obiđe i izvrši uvid u predmet, ali i Evropskom sudu za ljudska prava i Upravnom sudu u Beogradu.

„S druge strane, suvereno prave svake zemlje je da, što se tiče prava stranaca, svaka država ima pravo da izrekne tu vrstu mere čak i bez obzira na stalno nastanjenje. Ono što je sporno – mi ne znamo, nagađamo – ali očigledno je da je razlog neki aktivizam koji je on pokazivao. U odluci se ne vidi, i BIA nije dužna da obrazlaže, što je veoma često u takvim slučajevima“, dodaje Tosković za DW.

„Neće biti deportovanja“

Kao državljanin Ruske federacije Peter Nikitin kaže da ne računa na pomoć ruske ambasade, ali s obzirom na to da je i državljanin Holandije, kaže da se obratio njihovom diplomatskom predstavništvu u Srbiji.

Iz Ambasade Kraljevine Holandije za DW kažu samo da su informisani o slučaju i da su stupili u kontakt s Nikitinom. „Zbog zaštite privatnosti ne možemo da vam pružimo više informacija“, navode u kratkom odgovoru.

Nikitin u međuvremenu ostaje u bescarinskoj zoni beogradskog aerodroma. Nema mnogo komfora, ali pohvaljuje policijske službenike koji su, kako kaže, „fini i ljubazni“. „Srpska policija me podseća na ruski narod: divni ljudi s odvratnim rukovodstvom“, piše Niktin na svom Fejsbuk nalogu. Pošto je preduzeo sve korake koje je imao na raspolaganju, sada čeka na poteze države Srbije i poručuje: „Ostaću na aerodromu koliko god treba.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.