Kongres namerava da pooštri sankcije protiv firmi koje učestvuju u izgradnji rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2. Ipak, u dogovoru koji su postigle američke Demokrate i Republikanci, ostavlja se mogućnost da se konsultuje sa evropskim državama koje su povezane sa gradnjom gasovoda.

Pitanje je šta bi takve konsultacije donele. Jer, iako Kongres isključuje mogućnost sankcija protiv Nemačke i njenih zvaničnika, proširena je lista firmi koje bi se mogle naći na udaru.

Do sada Amerikanci prete sankcijama firmama koje učestvuju u gradnji gasovoda, a uskoro bi na meti mogle da se nađu i firme koje recimo grade ili osiguravaju brodove, ili izdaju setifikate za upotrebu gasovoda.

Ostalo je samo da američki predsednik Donald Tramp potpiše predlog zakona kako bi on stupio na snagu.

U konzorcijumu „Severni tok 2 AG“ kažu da ne žele da špekulišu o „tekućoj proceduri“ u SAD. „Podsećamo na saopštenja Evropske komisije u vlada država EU u kojima se sankcije SAD označavaju kao kršenje međunarodnog prava“, kažu u firmi za DW.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u novembru označila američke sankcije kao „neprihvatljive“.

Stiže i drugi ruski brod

Gradnja gasovoda je zaustavljena pre oko godinu dana i to pred sam završetak projekta. Tada su Sjedinjene Države zapretile sankcijama protiv firmi koje specijalnim brodovima polažu podvodne cevi. Nakon toga je švajcarska firma povukla oba svoja broda.

Ipak, misteriozna najava krajem novembra podgrejala je nade da bi izgradnja mogla da se nastavi od ove subote (5. decembar). U jednom saopštenju nemačke Uprave za vodene puteve i brodski saobraćaj navedeno je da će „verovatno“ između 5. i 31. decembra biti obavljano „podvodno polaganje cevi“ u tom delu Baltika.

U „Severnom toku 2“ nisu želeli da se o tome podrobnije izjasne. No u subotu bi, prema izveštaju agencije dpa, u nemačku luku Zasnic trebalo da stigne i ruski brod „Akademik Čerski“, opremljen za polaganje cevi. Tamo se već nalazi drugi takav specijalni ruski brod „Fortuna“.

Nakon što su američke sankcije zaustavile projekat, ruski predsednik Vladimir Putin je obećao da će radovi biti dovršeni. U petak je iz Moskve stigla nova potvrda. „Naravno da ćemo štititi svoje interese“, rekao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov.

Cevi skoro gotove

Do sada je postavljeno 94 odsto cevi za gasovod dug 1.200 kilometara koji ide kroz Baltičko more i tako direktno povezuje najvećeg proizvođača i najvećeg evropskog potrošača energenata. Kada dva paralelna cevovoda koji se nazivaju Severni tok 2 budu gotovi, njihov kapacitet biće 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje – istovetan kao i kod već postojećeg Severnog toka 1 koji ide sličnom rutom.

Cena Severnog toka 2 procenjuje se na 9,5 milijardi evra.

Zvanično, Vašington se protivi izgradnji plašeći se prevelike zavisnosti Evrope od ruskih energenata. U tome SAD imaju podršku Poljske i baltičkih zemalja. Kritičari pak kažu da SAD žele da osujete gasovod kako bi prodavale više svog tečnog gasa u Evropi.

nr/ab (dw, dpa, rtr, afp)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android