Nemačka deportuje sve više ruskih državljana u njihovu domovinu, iako ne postoji nijedan direktan let između te dve zemlje. Broj deportacija mogao bi dodatno da se poveća ako sudovi i vlasti presudu Višeg upravnog suda Berlin-Brandenburg (broj predmeta OVG 12 B 17/23) budu smatrali smatrati presedanom.

Taj sud je, naime, utvrdio da za mlade ruske vojnike, koji su pozvani na služenje vojnog roka, praktično nema rizika da budu poslati u rat u Ukrajini. Oni bi bili raspoređeni samo za zaštitu granice s Ukrajinom i na Krimu, navodi se u presudi. Iz svega toga, sud je zaključio da nema razloga za davanje azila ruskim državljanima u Nemačkoj, jer poziv za služenje vojnog roka sam po sebi ne predstavlja razlog za dobijanje azila.

Ta presuda doneta je još krajem avgusta, ali su mediji za nju saznali tek sada. Saznanja o tom slučaju rezultat su saradnje novinara Dojče velea i informativnog portala Tagesschau.de, koji deluje u sklopu javnog servisa ARD.

Kako je sve počelo: Čečen tuži zbog deportacije

Ono što je započelo tužbom pojedinca protiv deportacije u Rusiju, završilo je presudom koja može da postane presedan, odnosno obrazac za rešavanje sličnih slučajeva. Ta presuda mogla bi da poremeti planove stotina Rusa koji su pobegli iz domovine jer ne žele da služe vojni rok i koji na osnovu toga žele da dobiju azil u Nemačkoj. Ali, konkretno u ovom slučaju, nije se radilo o osobi koja odbija da ide u vojsku ili o dezerteru. Tužilac je bio 22-godišnji ruski državljanin čečenskog porekla.

On je došao u nemačku kada je imao deset godina, ali njegova porodica nije dobila azil, nego samo dozvolu za privremeni boravak. Mladić je postao kriminalac i ubrzo ga je policija klasifikovala kao tzv. „intenzivnog počinioca“, odnosno osobu koja je počinila više krivičnih dela. Osuđen je na dve godine i devet meseci zatvora. Bio je problematičan i tokom izdržavanja kazne – naime, pretukao je jednog zatvorenika i za to je dodatno dobio novčanu kaznu. U proleće 2023. godine Služba za strance obavestila ga je da mora da napusti Nemačku.

Ali, Čečen je podneo tužbu protiv te odluke. Jedan od njegovih glavnih argumenata bio je da bi pri povratku u Rusiju bio regrutovan i poslat u rat u Ukrajinu.

Sud je njegovu tužbu odbio. Obrazloženje presude ima 16 stranica. Deo o regrutaciji u Rusiji oslanja se na desetine izvora, uključujući i izveštaje vladinih i nevladinih organizacija, kao tekstove u evropskim i ruskim medijima. Analiziran je ruski sistem regrutacije za oružane snage, kao i rizici za vojnike koji bi mogli da budu poslati na front.

Sudije su zaključile da je malo verovatno da će regrutovani vojnici biti poslati u Ukrajinu. Jedini izuzetak su tzv. „dobrovoljački bataljoni“ iz Čečenije, ali sud je smatrao da deportovani tužilac može slobodno da izabere mesto stanovanja u Rusiji.

Dalekosežne posledice

Ta presuda ima karakter presedana, ocenjuje advokat čečenskog tužioce Mersad Smajić. On smatra da obrazloženje presude nadilazi konkretni slučaj. Upravni sud u Haleu u pokrajini Saksonija-Anhalt već se u jednom drugom slučaju u potpunosti pozvao na presudu Višeg upravnog suda Berlin-Brandenburg, kaže advokat.

To potvrđuje i Rudi Fridrih, direktor udruženja „Connection“ iz Ofenbaha u Hesenu, koje podržava one koji odbijaju da idu u vojsku: „Viši upravni sud daje interpretaciju zakona, a ostali sudovi moraju toga da se pridržavaju.“

Kritike političara

Ta sudska odluka naišla je na oštre kritike Robina Vagenera, koordinatora savezne nemačke vlade za međudruštvenu saradnju s Južnim Kavkazom, Republikom Moldavijom i Srednjom Azijom: „Postoji mnogo nebrojeno dokaza o angažmanu slabo obučenih vojnika u Putinovom ratu koji krši međunarodno pravo. Stalno dobijamo izveštaje o tome da ruski vojnici bivaju prisiljeni na borbu protiv Ukrajine pretnjama smrću ili mučenjem od strane nadređenih.“

Ruski aktivisti za ljudska prava tvrde da to nije prva takva odluka nekog nemačkog suda i da često postoje presude koje se baziraju na zastarelim ili netačnim informacijama. Artjom Kliga, advokat iz Pokreta onih koji odbijaju služenje vojnog roka zbog prigovora savesti – nevladine organizacije koja pomaže Rusima koji ne žele da idu u vojsku – tvrdi da postoji više od deset takvih slučajeva.

Pretpostavka da ruski regruti neće biti poslati u rat zastarela je najkasnije otkad je Ukrajina u avgustu 2024. izvela invaziju na Kursku oblast, kaže Kliga. Otada se mladi regruti iz drugih ruskih oblasti šalju tamo kako bi se borili protiv ukrajinskih snaga.

„Ne bih rekao da nemački sudovi prihvataju stavove ruske vlade. Smatram da je to izraz nemanja želje da se uzmu u obzir informacije aktivista za ljudska prava i Ujedinjenih nacija. Jednostavnije je prepisati s ruskih državnih medija, koji tvrde da mobilizacije nema“, kaže Kliga.

Sve više deportacija u Rusiju

U prvih osam meseci 2024. godine iz Nemačke su deportovana 32 ruska državljana. To je četiri puta više nego u čitavoj 2023. Prema statistikama Ministarstva unutrašnjih poslova, u koje su uvid imali novinari Dojče velea i portala tagesschau.de, Rusi se deportuju preko trećih zemalja. Službenici nemačke Savezne policije prate ih do mesta presedanja i tamo ih predaju službi obezbeđenja avio-kompanije.

U dokumentima Ministarstva ne navode se aerodromi preko kojih se sprovode deportacije u Rusiju. Pretpostavlja se da bi to mogli da budu Beograd ili Istanbul, jer su sa tih aerodroma mogući letovi određenom avio-kompanijom.

Jedan odsto pozitivno rešenih zahteva za dobijanje azila

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. do avgusta 2024. godine u Nemačkoj jezahtev za dodelu azila podneo 5.831 ruski državljanin starosti između 18 i 45 godina. Samo 57 njih dobilo je azil, a 154 tražilaca dobilo je samo privremeni boravišni status.

Gotovo polovina zahteva je povučena ili odbijena iz formalnih razloga, između ostalog i zbog nepoštovanja Dablinskog sporazuma. Prema toj uredbi, zahtevi za dodeljivanje azila smeju da se podnesu samo u onoj članici Evropske unije u koju je osoba najpre stigla.

Uprkos tome, Ministarstvo unutrašnjih poslova je još u septembru 2022. obećalo zaštitu Rusima koji odbijaju vojnu službu, nakon što je u Rusiji proglašena delimična mobilizacija.

Čečen (22) po čijoj je tužbi donesena presuda Višeg upravnog suda Berlin-Brandenburg, još uvek je u Nemačkoj. Sud ne dozvoljava pokretanje revizije presude, ali advokat Smajić podneo je prigovor na tu odluku.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku