Do sada je postojao samo na papiru: gasovod koji iz severnog Sibira preko Baltičkog mora vodi u Evropu. Severni tok 2 bi trebalo da ide paralelno sa Severnom tokom 1 koji postoji od 2011. godine. Novim gasovodom bi sa dodatnih 55 milijardi kubnih metara godišnje moglo da se transportuje gotovo dvostruko više ruskog gasa u Zapadnu Evropu. Cilj: do kraja 2019. bi gas trebalo da poteče kroz nove cevi. Ali dok se to ne desi moraju biti savladane brojne prepreke.

Sporan plan

Ovaj gasovod je vrlo sporan i opterećuje odnose između Evrope, SAD i Rusije. On je i u Nemačkoj sporan, ali ga tu uglavnom vide kao dobro sredstvo da se usavrši gasna infrastruktura u Evropi. Kritički na njega gledaju Poljska, Ukrajina, i baltičke zemlje. I u SAD ima primedaba.

U Evropskoj komisiji stahuju da bi ovaj gasovod mogao da poveća zavisnost od ruskog gasa. Istočne članice EU i Ukrajina strahuju da bi zbog novog gasovoda mogle biti zaobiđene.

Tako je i ukrajinski predsednik Petro Porošenko zatražio od Nemačke da odustane od planova za Severni tok 2, jer bi oni značili „ekonomsku i energetsku blokadu" njegove zemlje. „Bez tranzita preko ukrajinske teritorije, povećava se verovatnoća izbijanja velikog sukoba između Rusije i Ukrajine", smatra i Jurij Vitrenko, direktor ukrajinskog koncerna Naftogaz. Ovaj projekat u svakom slučaju polarizuje EU.

Gazprom

U Rusiji je glavni akter energetski koncern Gazprom. U njegovim rukama se nalazi i većinski udeo u projektnom društvu Severni tok 2 gde je predsedavajući Upravnog odbora bivši nemački kancelar Gerhard Šreder. Više od 30 odsto ruskog gasa se izvozi u Evropu. Rusija namerava da poveća svoj izvoz u Evropu, pri čemu se zalihe gasa u Nemačkoj smanjuju, a tako je i u Holandiji, Engleskoj i Norveškoj.

I pored spora, Brisel i Moskva znaju da su potrebni jedno drugom. Rusiji je potrebno tržište za naftu i gas a Evropi – pouzdani izvori energije. Nemačka vlada odlučno odbacuje strah od prevelike zavisnosti od ruskog gasa. Ona tvrdi da udeo ruskog gasa u nemačkoj potrošnji iznosi jednu trećinu.

Da li Evropi preti kriza?

Brenda Šafer, ekspertkinja za Rusiju univerziteta Džordžtaun, kaže: „Sumnjam da će zbog ovoga doći do krize između Evrope i SAD"; „Ovaj gasovod donosi čistu energiju u Nemačku". Ona dodaje da udeo gasa u energetskoj mešavini mora da se poveća kako Nemačka u sledećem krugu gašenja nuklearki ne bi postala previše zavisna od termoelektrana. Osim toga, odnosi Rusije i Nemačke su vrlo važni i na trgovinu gasom se gleda kao na pozitivan aspekt tih odnosa. „I treće, kada Rusija počne sa proizvodnjom na arktičkom severu, transport gasa preko Ukrajine će postati bitno skuplji", kaže Šaferova i dodaje da bi neke zemlje Istočne Evrope, među kojima mnoge kritikuju Severni tok, mogle da dobiju sigurnost kada je reč o snabdevanju energijom.

Ključno pitanje: buduća uloga Ukrajine

Severni tok 2 je početkom godine dobio potrebne dozvole za gradnju od nemačkih vlasti. I pored toga, nemačka kancelarka Angela Merkel je prilikom nedavne posete Kijevu rekla ga se sa gasovodom ne može napredovati pre negoli se „jasno odredi uloga Ukrajine u tranzitu". „To nije samo ekonomski projekat, već mora da se povede računa i o političkim faktorima", rekla je Merkelova ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku.

Ukrajina je do sada uzimala tranzitnu taksu koja iznosi više od milijarde dolara godišnje. Buduća uloga Ukrajine je tako jedno od ključnih pitanja koje mora biti rešeno. Rusija želi da smanji svoju zavisnost od Ukrajine.

Danska, Švedska, Finska

Gradnju gasovoda moraju još da odobre i vlasti u Danskoj, Finskoj i Švedskoj, jer on vodi kroz njihova pomorska područja, ali samo u Danskoj i kroz njene teritorijalne vode. Zato reč Danske ima veću težinu, a ona je najavila da će svoju saglasnost dati tek ako prilikom gradnje Severnog toka 2 Ukrajini budu učinjeni određeni ustupci. Sada i ruski predsednik Vladimir Putin govori da će ruski gas i dalje transportovati kroz Ukrajinu umesto da do kraja sledeće godine u potpunosti zaobiđe tu zemlju.

Finansijske prepreke

Ima i finansijskih prepreka. Veliki deo projekta finansira sam Gazprom, ali svoj udeo imaju i dva nemačka koncerna, Vintershal i Uniper, sa po 950 miliona evra. Tako su ispoštovani i propisi EU prema kojima koncerni ne smeju imati sva postrojenja u svom vlasništvu te da i konkurenti moraju imati pristup njihovim gasovodima. Osim toga, zbog sankcija EU i SAD, Gazprom ne može tako lako da dobija kredite i tržišna vrednost koncerna je više od 350 milijardi dolara u 2008. spala na 50 milijardi dolara.

I SAD su protiv gasovoda. Ako u Evropu poteče više gasa iz Rusije, onda bi mogla da se smanji potražnja gasa iz SAD – i zato je predsednik SAD Donald Tramp zabrinut. Zato SAD prete petorim energteskim koncernima iz EU: Engiju, OMV-u, Šelu, Uniperu i Vintershalu, novčanim kaznama.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android