1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ruski manevri „Vostok 2022“: demonstracija moći

30. avgust 2022.

Uprkos ratu u Ukrajini, na dalekom istoku Rusije od četvrtka 1.9. održavaju se manevri „Vostok 2022“. Učestvovaće više od 50.000 vojnika iz Rusije, Kine, Indije, Belorusije, Tadžikistana i Mongolije.

Na manevrima u Rusiji učestvuju i kineski i indijski vojnici
Na manevrima u Rusiji učestvuju i kineski i indijski vojniciFoto: Getty Images/AFP/I. Mukherjee

Pripreme za veliku vojnu vežbu u punom su jeku. Kineske trupe već su stigle u region Primorje na dalekom istoku Rusije. To su slike koje su u potpunosti u interesu Kremlja – one naglašavaju koliko je strateško partnerstvo s Kinom u međuvremenu postalo blisko.

I Indija, još jedan partner kojem rusko rukovodstvo trenutno pridaje veliku važnost, također je deo te strane. Baš kao i Belorusija, Tadžikistan ili Mongolija.

Prema navodima jedne ruske zvaničnice na državnoj televiziji, više od 50.000 vojnika učestvuje u vežbi „Vostok 2022“, koja se održava u Sibiru, na dalekom istoku, u Ohotskom i Japanskom moru (Istočno more). Biće korišćeno više od 5.000 komada oružja i vojne tehnike, između ostalog i 140 aviona i dronova, odnosno 60 brodova.

Manevri „Vostok“ jedni su od najvećih koje organizuje Rusija. Činjenica da Moskva od toga ne odustaje uprkos borbama u Ukrajini, može se shvatiti kao svesna demonstracija vojne moći – na unutrašnjem, ali i na spoljnom planu gde se njena navodna snaga dovodi u pitanje. Glavni cilj vežbi je, saopštava Moskva, unaprediti saradnju kako bi se obezbedila zajednička bezbednost u regionu.

-pročitajte ovde: DW-dosije: Rat u Ukrajini

Japan protestuje

S tačke gledišta Japana, pre bi trebalo govoriti o jednostranim bezbednosnim interesima, a ne o zajedničkoj bezbednosti. Tokio je protestovao protiv manevara i zatražio od Rusije da se uzdrži od vežbi u blizini Kurilskih ostrva.

Ali Rusija ostaje pri svojim zahtevima i u tom regionu. Krajem jula, predsednik Vladimir Putin potpisao je novu pomorsku doktrinu kojom se definišu ruske granice i interesne zone na moru: „Pre svega, to su naše arktičke vode, vode Ohotskog i Beringovog mora, moreuzi Baltičkog mora i Kurilska ostrva. Obezbedićemo njihovu zaštitu svim sredstvima.“

Moskva želi da proširi svoje prisustvo na Arktiku, koji sada i NATO želi da više ima u vidokrugu. Između ostalog i zbog potencijalnog članstva Švedske i Finske u NATO, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu želi da pojača naoružanje: do kraja godine u ruskom Zapadnom vojnom okrugu formiraće se, kako je rekao, dvanaest novih vojnih jedinica i odeljenja.

Finska: „Ovaj rat mi je otvorio oči“

02:46

This browser does not support the video element.

Značajno povećanje vojske

Veliki broj novih zadataka za rusku vojsku – to bi moglo da bude objašnjenje zašto je Putin prošle sedmice naredio da se od sledeće godine poveća broj ljudi u vojsci. Očekuje se da će sveukupno broj civilnog i vojnog osoblja da poraste na više od dva miliona. I dalje je nejasno koliko će od približno 137.000 dodatnog vojnog osoblja biti vojni obveznici ili vojnici po ugovoru i na koji način bi moglo da se regrutuje dovoljno snaga. Ni pre rata, prema rečima ministra obrane, nisu bila 100 odsto popunjena sva ugovorna mesta. Za sada nema zvaničnih informacija kako to trenutno izgleda.

Nema dovoljno podataka ni o tome koliko bi povećanje trupa bilo da su samoproglašene „Narodne Republike“ Lugansk i Donjeck na referendumima glasale za pripajanje Ruskoj Federaciji, a dobrovoljačke jedinice bile integrisane u vojsku.

zi (tagesschau)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.