Da li poznajete Vladimira Lisina? Ako ukucate njegovo ime na internetu, dobićete 5.500 rezultata. Nije mnogo za nekoga ko važi za najbogatijeg Rusa. Prema magazinu "Forbes" Lisinovo bogatstvo je u ovoj godini procenjeno na 24 milijarde američkih dolara. Široj javnosti je 55-godišnji šef metalurškog kombinata NLMK nepoznat kako u Rusiji tako i u inostranstvu. Lisin ne daje izjave za medije i deluje radije iz pozadine. Ne odaje političke ambicije, baš kao i većina oligarha u današnjoj Rusiji.

Jedini izuzetak jeste Mihail Prohorov. Sa oko 18 milijardi dolara on je broj tri na "Forbsovoj" listi najbogatijih Rusa. U leto je izabran za šefa liberalno-konzervativne partije "Pravedna stvar" i time je nameravao da učestvuje na parlamentarnim izborima 4. decembra. Sredinom septembra, zbog jednog internog spora, iznenada je dao ostavku i partiju nazvao "marionetom" Kremlja. U međuvremenu je Prohorov nestao sa političke bine. 

"Lekcija Hodorkovski"

Bogati biznismeni poput Lisina ili Prohorova u Rusiji se nazivaju "oligarsima". Njihov broj se u poslednje dve godine utrostručio. Prema "Forbsu" u Rusiji u međuvremenu živi 101 "dolarskih milijardera". 90-ih godina su oligarsi imali veliki uticaj na politiku, ali ta vremena su odavno prošla.

Ruski najbogatiji muškarci su naučili iz "lekcije Hodorkovski", kaže Sergej Aleksašenko, bivši zamenik ruske Centralne banke, koji danas predaje na moskovskom Ekonomskom fakultetu. Mihael Hodorkovski, pre deset godina najbogatiji Rus, sukobio se sa bivšim predsednikom Vladimirom Putinom. Naftni milijarder je javno kritikovao Kremlj zbog rasprostranjene korupcije. Kratko nakon toga je Hodorkovski uhapšen i osuđen zbog utaje poreza, njegov naftni gigant "Jukos" je uništen. Uprkos kritici Zapada do danas je u pritvoru.

I oligarsi Boris Beresovski i Vladimir Gusinski, 90-ih godina među najmoćnijima u Rusiji, odavno su izgubili uticaj. Oboje su posedovali medijske imperije, kritikovali Putina i oboje danas žive u inostranstvu. Preostali oligarsi u Rusiji su shvatili da je beznadežno izazivati Kremlj, jer to samo ugrožava poslovne interese, kaže Aleksašenko. "Danas oligarsi rade zajedno sa vladom, svoju ulogu lobista obavljaju iz pozadine".

Opozicija upozorava na špijune

Iako oligarsi imaju danas manje uticaja, njih ne treba podcenjivati, smatra ruski opozicionar Boris Nemcov, zamenik premijer u vreme Borisa Jeljcina. On se pita: "Ako oligarsi Putinovoj partiji "Jedinstvena Rusija" daju novac, zar to nije uticaj?"

Nemcov kaže da su baš zahvaljujući Putinu mnogi oligarsi uznapredovali. "Neki od njih će sada postati uticajni milijarderi, a oni su nekada služili zajedno sa Putinom u Nemačkoj ili su sa njim zajedno radili dok je bio zamenik gradonačelnika u Sankt Petersburgu. Posebno su špijuni postali "bogati ljudi". Imena koje spominje u tom kontekstu, su manje poznata: Timčenko, Čemesov ili Rotenberg.

Oligarsi više nisu bauci

I Mihael Vinogradov, šef fondacije "Poltika Petersburga" smatra da se promenio odnos između oligarha i državne vlasti od 90-ih godina. Državna preduzeća poput "Gasproma" potisnula su privatne firme i one određuju ton. S druge strane oligarsi nemaju uticaja na vodeći duo Putin-Medvedev. I o odnosima moći u strategijski važnim regionima Rusije najčešće se odlučuje bez oligarha, kaže Vinogradov.

Iako Kremlj ograničava uticaj oligarha, više ih ne posmatra kao bauke. Kako država u međuvremenu laska oligarsima, jasno se moglo videti krajem avgusta. Predsednik Dmitrij Medvedev je predložio da se milijarderi pošalju u škole. Tamo bi najbogatiji Rusi trebalo učenicima da ispričaju svoju "uspešnu priču".

Autori: R. Gončarenko / J. Vinogradov / I. Ivanović

Odg. urednica: M. Veljković