„Zašto se NATO odlučio da u svoje redove primi Crnu Goru? I zašto se Rusija svim sredstvima borila protiv toga i pokušala, sudeći prema crnogorskom pravosuđu, i državni udar?“ To su pitanja koja postavlja ugledni nemački Frankfurter algemajne cajtung. I odgovara: „Pa, ako se izuzme desetak kilometara koridora oko Neuma, nakon prijem Crne Gore u NATO skoro čitava istočna obala Jadrana pripada NATO. Crnogorska obala dugačka je 250 kilometara i poseduje prirodne luke koje se koriste od antičkog doba. Od posebnog interesa je oduvek bio Bokokotorski zaliv. Rusija je ulagala napore da tu dobije mesto za svoju pomorsku flotu. Luke u kojima nema leda važne su i u ovo digitalno vreme. Jednoglasna optužba iz Moskve glasi da proširenje NATO nema nikakv drugi cilj osim da preti Rusiji. Ali u slučaju Crne Gore te optužbe nisu baš ubedljive – jer, Rusiju i Crnu Goru deli 1.400 kilometara i četiri zemlje, od kojih je samo Rumunija članica NATO. Dakle, o obrazloženju da je to opasnost za rusku nacionalnu bezbednost nema ni govora. Ali ima o tome da Moskva ulaže napore da proširi svoj uticaj na Balkanu“, zaključuje „Frankfurter algemajne cajtung“.

Dva nesrazmerna partnera

Švajcarski Noje cirher cajtung piše: „Moskva je nemilosrdno reagovala na najnovije članstvo u NATO nakon Hladnog rata. To proističe iz ’antiruske histerije’ koja je u stvari počela još u martu 2014. Naime, nakon što je Rusija anektirala Krim, Crna Gora se brzo priključila sankcijama Zapada protiv Moskve. Od tada se pokrenuo karusel kazni: Crna Gora je uvela zabranu ulaska u zemlju za 149 Rusa i Ukrajinaca, a Rusija – zabranu uvoza crnogorskih vina. Na kraju je to više pogodilo Crnu Goru i njenih 600.000 stanovnika, nego 144 miliona Rusa. Veze između te dve zemlje, dva nesrazmerna partnera, nisu bile dobre samo u 19. veku, u vreme kada je Rusija u više navrata podržavala Crnu Goru u borbi protiv Osmanlija. Rusija je poslednjih godina važila za najvećeg investitora u toj zemlji.“

„Za razliku od dugih balkanskih zemalja u kojima je Rusija uglavnom ulagala u energetski sektor, u Crnoj Gori je investirano u nekretnine i turizam. Čak jedna trećina direktnih investicija 2015. je stizala iz Rusije. Ali onda investiranje počinje da opada. Investiranje u nekretnine za posledicu je imalo i to da su na mnogim predivnim plažama danas hoteli i vikendice. Budva je recimo i usred sezone – ogromno gradilište. (...) Ruski investitori takođe su kupili i Željezaru Nikšić i Aluminijumski kombinat u Podgorici. Ali nisu imali sreće. Aluminijumski kombinat danas je bankrot, a ruski milijarder Oleg Deripaska je u pravnom sporu sa vladom u Podgorici“, podseća „Noje cirher cajtung“.

„Prijateljska udruženja“ u Makedoniji

Zidojče cajtung takođe piše o ruskom uticaju na Blakanu – sa akcentom na Makedoniji: „Novi makedonski premijer je, tokom preuzimanja dužnosti, najavio tri hitna cilja nove vlade: poboljšanje privrede, ponovno uspostavljanje pravne države i uvođenje te dvomilionske državu u Evropsku uniju i NATO. Rusija je ta koja pre svih želi da spreči ostvarenje tog poslednjeg cilja. (…) Sedmog aprila je, pre nego što je prozapadni političar Zoran Zaev došao na vlast, ruski ambasador u Skoplju Oleg Ščerbak izjavio da Moskva želi na Balkanu ’pojas neutralnih zemalja’ sačinjen od Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Makedonije. To su informacije do kojih je došla istraživačka mreža Krik. Ali, Crna Gora je od ovog ponedeljka članica NATO. (...) Ščerbak je tokom sastanka u aprilu pretio i da bi Makedonija morala da računa s ekonomskim i diplomatskim kaznama ako ne podrži politiku Moskve.“

„Ruska firma ’Strojtransgas’ u Makedoniji gradi gasovod; Moskva je u Makedoniji osnovala desetine ’prijateljskih udruženja’ i, prema dokumentima do kojih je došao Krik, u lokalnim medijima pokrenula ogromnu dezinformacionu kampanju. (...) Prema podacima Makedonske tajne službe (UBK), Ruska tajna služba za inostranstvo (SVR) i Vojna tajna služba (GRU) pokušale su da vrbuju makedonske vojnike, policajce i političare. Cilj Moskve bio je sljedeći: ’formirati kritičnu masu vojno osposobljenih lica, koji bi u određenom trenutku mogli da budu iskorišćeni da sprovedu ruske interese’.“

„A to podseća na Crnu Goru gde su u oktobru 2016. ruski agenti navodno pokušali da, sa nekadašnjim srpskim oficirima, ubiju premijera koji je zagovarao ulazak zemlje u NATO i izvedu puč. U Crnoj Gori je zbog toga u toku sudski proces, a Moskva odbija optužbe. U Makedoniji se zato, upravo zbog rastućeg ruskog pritiska, nadaju brzom ulasku u NATO“, zaključuje „Zidojče cajtung“.

Priredio: Svetozar Savić