Stubovi dalekovoda uzdižu se u oblačno nebo iznad Litvanije. Povezani su žicama, ali struja kroz njih još uvek ne teče. Tu su i dva ogromna aluminijska kraka. Bilo bi dovoljno samo malo ih okrenuti kako bi se spojili i kako bi elektromreže Litvanije i Poljske bile spojene.

Ali nisu spojeni, jer to nije tako jednostavno. I sve dok je tako, potrošači u Litvaniji struju preko drugog dalekovoda, koji vodi u Belorusiju.

Elektromreža koja povezuje Belorusiju, Rusiju, Estoniju, Litvaniju i Letoniju zove se BRELL i potiče još iz vremena Sovjetskog Saveza. Tri decenije su prošle otkako su baltičke zemlje stekle nezavisnost i dve otkako su članice Evropske unije, a još su na „sovjetskoj mreži“. Odvajanje je planirano tek za 2025.

Rusija određuje takt

Nakon napada Rusije na Ukrajinu užurbano se radi na odvajanju od „sovjetske“ i priključenju na mrežu Evropske unije. To međutim nije jednostavno posebno kada je reč o Litvaniji. Ta zemlja u velikoj meri zavisi od uvoza električne energije. Otkako je 2009. isključena tamošnja atomska elektrana „Ignalina“, Litvanija 70 odsto svoje potrošnje zadovoljava uvozom. Glavni isporučioci su Švedska i Letonija. Uvoz iz Belorusije obustavljen je 2020, a iz Rusije u maju ove godine. Ali mreža BRELL je još uvek izuzetno važna, jer se preko nje određuje frekvencija naizmenične struje u svim tim državama.

„Čitav sistem nije siguran, jer zavisimo od usluge koju za nas sprovodi Rusija“, objašnjava litvanski stručnjak za energetiku Martinas Nagevičijus. Situacija se donkle poboljšala otkako smo preko Estonije povezani sa Švedskom i Finskom, kao i zahvaljujući tim dalekovodima prema Poljskoj. Mi bismo u stvari već sada mogli da se spojimo na Evropu, ali frekvencija naše naizmenične struje još uvek zavisi od Rusije.“ Jer, čak i kada bi uvozila struju iz Poljske, ona bi najpre trebalo da se prilagodi „ruskoj frekvenciji“.

Realna pretnja Kremlja

To je ovih dana realna pretnja. Nedavno je izbio spor nakon što je Litvanija obustavila promet robe između Rusije i njene eksklave, Kalinjingrada. Vilnjus je saopštio da na taj način samo provodi sankcije Evropske unije protiv Rusije, ali iz Moskve se čula pretnja da će preduzeti mere koje će „imati ozbiljne negativne posledice po stanovništvo Litvanije“, kako je to izjavio sekretar ruskog saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev.

Spor je u međuvremenu izglađen i Brisel je odobrio transporte, ali je svima u Litvaniji i dalje jasno gde je slaba tačka – elektromreža. Ipak, ako bi se Kremlj odlučio za takve mere, to ne znači da bi stanovi i kuće u Litvaniji. „Ako bi nam Rusija sada okrenula prekidač, nastavili bismo sinhronizaciju sa Evropom“, tvrdi direktor državne snabdevača električnom energijom Litvanije Rokas Masiulis. „To bi bilo nešto skuplje, ali u stvari se sada već radi samo o tome kako da prođemo što ekonomičnije.“

Pritom je dalekovod prema Poljskoj i trafostanica koja još nije u pogonu od ključnog značaja. Paralelno s tim, postavlja se i podmorski dalekovod koji bi Litvaniju preko Baltičkog mora takođe povezivao s Poljskom. U sve tri zemlje, Litvaniji, Letoniji i u Estoniji, ubrzo će biti instalirana po tri tzv. kompenzatora sinhronizacije. Oni bi trebalo da održavaju stabilnost naizmeničnog napona čak i ako bi došlo do poremećaja.

Vetar i sunce su sigurni od politike

Litvanija je u stvari već uspešno izvela probno, privremeno odvajanje delova svoje mreže iz BRELL-a, ali Nagevičijus naglašava da to još uvek ne znači da bi sistem mogao trajno da funkcioniše u čitavoj zemlji. Potrebno je na četiri lokacije postaviti blokove baterija kapaciteta po 50 megavatsati kako bi se osigurala stabilnost snabdevanja.

Čuvanje električne energije veoma je važno za Litvaniju jer 75 odsto električne energije koja se tamo proizvodi potiče od energije sunca ili vetra: „To su jedini izvori koje mi imamo“, kaže energetski stručnjak. Pritom bi to trebalo još više da se razvije, ne samo zato što su to ciljevi Evropske unije, već i da bi se smanjila zavisnost o uvoza. Plan je da se do 2030. uvoz prepolovi zahvaljujući novim solarnim i vetroelektranama.

Planovi Litvanije su još ambiciozniji: do te 2030. bi svako treće od 1,6 miliona domaćinstva trebalo da ima solarne ćelije. Pre svega za sopstvene potrebe, a višak bi odlazio u nacionalnu mrežu. To bi onda bila elektromreža na koju Rusija više ne bi imala nikakav uticaj.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.