Ruski vojnici stižu na „Zapad“
17. avgust 2017.
Od početka ove nedelje pripadnici ruskih oružanih snaga pristižu u Belorusiju kako bi u septembru učestvovali u zajedničkim vojnim vežbama „Zapad 2017“. Prema međunarodnim sporazumima, Moskva je uredno najavila da će s njene strane učestvovati 12.700 vojnika. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pristojno se zahvalio na tom obaveštenju, ali je i naglasio da će taj podatak da se „proveri“.
Bečki sporazum iz 2011. o merama za stvaranje poverenja i bezbednosti, takozvani WD 11 Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) određuje da na takvim vežbama sme da učestvuje najviše 13.000 vojnika. Čitav niz zapadnih političara i stručnjaka unapred upozorava da se ovoga puta Rusija neće držati te granice. Ne samo to: opozicija u Belorusiji strahuje da ruske jedinice nakon tih manevara neće otići kući, već da će praktično da zadrže Belorusiju pod okupacijom.
Čak 100.000 vojnika?
Zabrinutost vlada i u susednim državama: Poljskoj, Ukrajini, a naročito u Baltičkim zemljama. Ministar obrane Litvanije Raimundas Karoblis procenjuje da će Rusija da pošalje na vežbe čak 100.000 vojnika i da Putin tako „želi da iskuša NATO“.
Margarete Klajn iz berlinske fondacije Nauka i politika ne želi da spekuliše o podatku koji iznosi litvanski ministar, ali podseća da će se ti manevri „održavati delimično u Belorusiji, ali najvećim delom u samoj Rusiji“. U razgovoru za DW Klaijnova upozorava da se oko toga „mnogo nagađa“ i dodaje da se „mora pričekati i videti šta se događa – teško je unapred nešto reći o broju vojnika“.
I poznati ruski stručnjak za vojna pitanja Aleksander Golc ponavlja da je generalštab beloruskih oružanih snaga objavio da će se manevri održati na ogromnom području, od poluostrva Kola na severnom delu ruske granice s Finskom, pa sve do Kalinjingrada, ruske enklave u Evropskoj uniji smeštene između Poljske i Litvanije. Zato neće biti mobilisane samo jedinice u Belorusiji, već i u samoj Rusiji, kaže Golc.
„Kreativna matematika“ Kremlja
Zapad je do sada već naučio da Kremlj ume na čudan način da tumači broj vojnika i da mu se mora uvek verovati. „Još tokom sukoba u Donbasu, Rusija je na svoj način tumačila dokument iz Beča“, kaže Golc. Tako je i premeštanje svojih jedinica prema Ukrajini protumačila kao deo vojnih vežbi, a i ta da se u Moskvi tvrdilo da neće biti prekoračena granica od 13.000 vojnika.
Prema informacijama koje objavljuju mediji, za vojnu vežbu „Zapad 2017“ rusko Ministarstvo obrane rezervisalo je kod železnice oko 4.000 vagona za transport jedinica. Beloruski vojni stručnjak Aleksandar Alesin podseća da je na vežbama „Zapad 2013“ bilo korišćeno (samo) 3.000 vagona. Ipak, Alesin veruje da će se ovi manevri održavati ispod granice određene međunarodnim sporazumom. Prema njegovim računicama, u modernoj vojsci na svakog vojnika dolazi i do 30 tona opreme: „To je prosek, ako se računa težina vojnih vozila, municija, oprema, namirnice i tako dalje“, kaže beloruski stručnjak.
Zašto okupirati jedinog saveznika?
Zamišljeni scenario manevara, priča se, podrazumeva da je „neprijatelj okupirao Belorusiju“ i zbog toga se izvodi „spasonosni kontranapad“ ruskih jedinica u cilju „oslobađanja“ te zemlje. Ali, strahuje beloruska opozicija, cilj će onda navodno biti – trajna okupacija te zemlje. Aleksandar Alesin smatra da to nije verovatno. „Okupacija jedine savezničke zemlje do kraja bi potkopala poverenje u Kremlj, pa i kod njenih potencijalnih partnera“. U takvom slučaju bi i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izgubio svaki kredibilitet, ne samo u inostranstvu, već i pred sopstvenim narodom. „Tako nešto nije nikome u interesu“.
Alesin podseća da je Rusija još 2013. želela da u Belorusiji postaviti baze, ali da je Minsk to odbio. Ni Aleksander Golc ne veruje da bi Lukašenko dozvolio ruskim jedinicama da ostanu u zemlji i nakon završenih manevara. Doduše, Lukašenko je punih dvadeset godina vešto uzimao novac iz Rusije i ponavljao da je Belorusija „strateška prethodnica“ Rusije. „Ali čim se povede reč o ruskim vojnim bazama u Belorusiji, Lukašenko se odmah okreće za 180 stepeni. Zanimljivo je da Putin to uvek mora da proguta“.