Početkom ruske invazije na Ukrajinu u februaru prošle godine, Ana (redakcija je promenila ime) je bila u šestom mesecu trudnoće. Htela je da pobegne što dalje i odlučila se za Sjedinjene Američke Države.

Američke vlasti su dva meseca posle početka ruskog napada na Ukrajinu organizovali program pomoći pod nazivom „Uniting for Ukraine“. Prema odredbama tog programa, ukrajinske izbeglice smeju da uđu u SAD i ostanu dve godine ako nađu takozvanog sponzora – osobu koja je spremna da ponudi smeštaj i finansijsku pomoć. U prvih 12 meseci na taj način u SAD je stiglo 130.000 ukrajinskih izbeglica.

Kao i desetine hiljada ukrajinskih građana, i Ana je objavila svoju molbu u grupama na društvenim mrežama, gde Ukrajinci traže američke porodice koje će garantovati za njih. Nekoliko dana kasnije, dobila je poruku od jedne porodice iz Tenesija.

-pročitajte još: Koliko izbeglica može da primi Nemačka?

Iskorišćena za „donatorsku akciju“

Kada je došla kod te porodice u SAD, neočekivano se našla u teškoj situaciji. Njeni domaćini odbili su da joj pomognu u postavljanju zahteva za socijalnu pomoć namenjenu izbeglicama. Kada je napokon ipak dobila pomoć, domaćini su joj određivali šta i koliko može da potroši. Umesto da je odvedu na ginekološki pregled, insistirali su da rodi dete kod kuće.

Skoro svaki dan je morala u nekoj crkvi da ljudima priča o svojoj sudbini. „Bilo mi je neugodno da izazivam samilost i nastupam kao mučenica“, kaže Ana koja je pored toga i jedva govorila engleski. Ona dodaje da se izgleda radilo o tome da su hteli da skupe novac i renoviraju neko zapušteno imanje za 20 ukrajinskih izbeglica.

Aktivisti su našli sigurnu kuću za žene

Porodica koja je primila Anu na svom nalogu na Fejsbuku navodi da su njeni članovi pre sedam godina već sproveli jednu javnu kampanju za grupno finansiranje (crowdfunding) kako bi „sačuvali istorijsko nasleđe“. Sada je ista porodica pokrenula akciju pod motom: „Pomozite ukrajinskim izbeglicama da u Tenesiju pronađu novi dom“.

I Ana je radila na renoviranju. „Tutnuli su mi alat u ruku i rekli da će danas da se kreči ili da se peru prozori“, kaže ona. Nije se usuđivala da protivreči i zbog zahvalnosti i zbog potpune zavisnosti od sponzora.

Odnos između Ane i domaćina postajao je sve gori. Kada su je sponzori preselili u nezavršene prostorije bez toaleta i tople vode, pobegla je uz pomoć volontera u dom za žene i decu u Kaliforniji. Uz pomoć ljudi iz te institucije uspostavila je kontakt s organizacijom „Nova Ukrajina“ koja pomaže izbeglicama.

Reporteri Dojče velea nisu kontaktirali sa Aninim bivšim sponzorima, jer se ona boji da bi joj oni naudili.

U SAD vlada velika spremnost da se pomogne

Ono što je doživela Ana svakako nije pravilo, ali ona nije jedina kojoj se tako nešto desilo. Jedna druga Ukrajinka, koja se zove Ksenija, takođe je našla sponzora – vršnjakinju iz Sjedinjenih Američkih Država koja ima ukrajinsko poreklo. Posle mesec dana boravka kod nje obrela se sa svojom dvogodišnjom ćerkom na ulici. Do svađe je došlo kada je Ksenija videla da je njena stanodavka postala nasilna prema njenom detetu.

Katja Mojsejeva, koordinatorka organizacije „Nova Ukrajina“, kaže da u američkom društvu postoji velika spremnost da se pomogne Ukrajincima i da se brojni Amerikanci iz najboljih namera javljaju da budu sponzori. Ona objašnjava da se na žalost dešava da ljudi potcene odgovornost koju preuzimaju i da joj nisu dorasli. Tako nastaju konflikti i izbeglice moraju da traže novi smeštaj.

Preko 1.200 osoba, najčešće žene s decom, zatražile su pomoć od organizacije „Nova Ukrajina“ u pronalaženju novog smeštaja. Katja Mojsejeva kaže da je svaka deseta žena bila izložena nekoj formi nasilja.

Prevara, zloupotreba, prostitucija

Postoje i slučajevi zloupotrebe i prevare. Pre svega imućniji Ukrajinci su pristali da uplate dve ili tri hiljade dolara po osobi da bi građani SAD-a garantovali za njih. Nakon što su dobili pare na račun, „sponzori“ su nestali bez traga. Druge ukrajinske izbeglice morale su da se obavežu da će da budu jeftina radna snaga – najčešće u domaćinstvu ili kao negovatelji starijih osoba.

Redakcija Dojče velea je u različitim grupama na internetu, koje se odnose na program „Uniting for Ukraine“, postavila lažni oglas navodne Ukrajinke koja traži sponzora. U nizu grupa pojavile su se ponude da radi kao eskort-dama: „Mi stavljamo stambeni prostor na raspolaganje i pronalazimo sponzora“, glasilo je obećanje. U daljoj komunikaciji se ispostavilo da se ne radi o pratnji klijenata već o prostituciji.

Dilema američkih institucija

Martin Mušajd, organizator jedne grupe koja traži sponzore, kaže da redovno briše oglase građana trećih država kao što je Nigerija. U tim oglasima Ukrajinkama se nudi pomoć u traženju sponzora, ako predstave osobu koja se javlja kao partnera i u SAD dođu sa njom – u američkom humanitarno programu za Ukrajince partneri ili supružnici Ukrajinaca iz trećih država takođe mogu da uđu u SAD.

Doseljeničke vlasti u SAD tvrde da se svaki sponzor proverava pre nego što se dozvoli dolazak izbeglica. Ne zna se koliko je ukrajinskih izbeglica u Sjedinjenim Američkim Državama do sada bilo izloženo nasilju i nezakonitim radnjama. Imigraciona služba SAD za sada nije odgovorila na novinarska pitanja u vezi s tim.

Aktivisti organizacije „Nova Ukrajina“ smatraju da važeća regulativa o priznavanju sponzora američke institucije dovodi u dilemu. S jedne strane, vlasti ne žele da pooštre propise, kako bi Amerikanci i dalje pozivali Ukrajince kod sebe. S druge, slučajevi prevara, zastrašivanja i nasilja koje doživljavaju izbeglice pokazuju da je potrebna bolja kontrola.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.