Više od 1,3 miliona žena i muškaraca u Nemačkoj radi i nakon odlaska u penziju. Na to ukazuje značajan rast broja zaposlenih penzionera u protekle četiri godine. Prema statistici Saveznog zavoda za zapošljavanje, u junu 2021. gotovo 300.000 ljudi „iznad standardne starosne granice za penzionisanje“ radilo je u delatnostima koje podležu plaćanju doprinosa za socijalno osiguranje. To je povećanje od gotovo 30 odsto u odnosu na 2017. godinu.

Nešto umerenija je stopa rasta u segmentu tzv. „mini poslova“ – oko milion penzionera, što je porast za oko pet procenata. Tzv. „mini posao“ (minijob) je u Nemačkoj posao na kojem se zarađuje do 450, a na šta se ne plaća porez.

Pandemija očigledno nije uticala na trend većeg broja zaposlenih penzionera, iako starije osobe spadaju u rizičnu grupu koja se suočava s težim oblicima bolesti.

-pročitajte još: Nemačka: I posle 45 godina rada svaki treći zaposleni mogao bi da ima penziju od oko 1160 evra

Firme cene iskustvo

Firma Arnoa Bartelmesa već više od 20 godina zapošljava svoje radnike i nakon njihovog odlaska u penziju. „Naši seniori ne samo da prenose svoje dugogodišnje iskustvo, oni zrače i određenom mirnoćom u firmi“, kaže šef tog porodičnog preduzeća iz Zela-Melisa u Tiringiji. „Zahvaljujući njima se i veoma važne stvari, poput pristojnosti i uzornog ponašanja, prenose sa starije na mlađu generaciju.“

I veće kompanije kao što je „Jenatek – industrijska montaža“ takođe se već godinama oslanjaju na starije radnike. Ta firma posreduje u zapošljavanju 450 mehatroničara, zavarivača, električara i rukovodilaca na gradilištu, a njih 15 je već u starosnoj dobi za penzionisanje. No, oni nastavljaju da rade, jer kompanije baš njih traže. „Sve više naših mušterija prepoznaje vrednost iskusnih kolega“, kaže šef kompanije Peter Šmit. Najstariji radnik ima 72 godine i još uvek radi na gradilištu.

„Jednostavno mi je bilo dosadno“

Anton Januš iz Lugaua ima 67 godina i preživeo je težak oblik kancera. Zbog toga je taj graditelj železničkih pruga, a kasnije i finansijski savetnik, zvanično otišao u penziju. Januš, međutim, sada vozi taksi u jednoj maloj kompaniji iz Lugaua – čak i noću, pa i vikendom. Svakog meseca on ostvari oko sto sati vožnje. Tom penzioneru novac je preko potreban, posebno zato što na privatno zdravstveno osiguranje odlazi dobar deo njegove penzije.

„Počeo sam da vozim taksi, jer nisam želeo da sedim sam kod kuće posle bolesti. Nemam rodbinu, imam samo mačku i bilo mi je jednostavno dosadno“, kaže Januš. Sve dok ga služi zdravlje, on želi da nastavi s vožnjom taksija. „Moj šef će takođe prestati da se bavi tim poslom za dve ili tri godine, a do tada ćemo da vozimo zajedno“, kaže Anton Januš.

-pročitajte još: Penzija sa 68? Bes zbog predloga stručnjaka

Novac nije najvažniji motiv

Posebno u medicinskom sektoru, mnoge žene i muškarci koji bi već mogli da budu u penziji nastavljaju da rade – to pokazuje analiza trenutnih podataka sa tržišta rada. Aktuelna studija Instituta za nemačku privredu (IW) pokazuje takođe da dodatni prihodi ne igraju centralnu ulogu za mnoge zaposlene penzionere. „Većina njih jednostavno želi da radi. Mnogi uživaju u tome što rade i žele da ostanu aktivni. Siromaštvo u starosti nije nužno razlog za zapošljavanje“, kaže Oliver Štetes iz tog insititua.

Prema rezultatima istraživanja instituta IW, četiri od deset kompanija zapošljavaju seniore. One sve više prepoznaju vrednost koju stariji radnici imaju za njih. „U 2015. kompanije su htele da zadrže četvrtinu takvih radnika, a tri godine kasnije, taj broj je porastao na 58 odsto. To znači da bi preduzeća želela da zadrže šest od deset osoba koje se penzionišu“, kaže Štetes. One na taj način žele da obezbede da će znanje biti preneto na mlađe kolege i da će, bar donekle, da ublaže probleme zbog nedostatka kvalifikovanih radnika.

Seniori odlaze, a mladih nedostaje

I Martin Vitšas iz Trgovinsko-industrijske komore Kemnica takođe uočava znatno povećano interesovanja kompanija za zapošljavanje penzionera. On pomaže firmama ukoliko imaju pitanja o ugovorima o radu s penzionerima. „Broj slučajeva se odnedavno udvostručio i utrostručio“, kaže Vitšas.

Broj takvih zahteva znatno će se povećati u čitavoj Nemačkoj, ubeđeni su i stručnjaci i preduzetnici. Prema aktuelnoj Instituta za nemačku privredu iz oktobra prošle godine, nedostatak kvalifikovanih radnika već sada je veći nego pre pandemije. Nedostaje gotovo 400.000 kvalifikovanih radnika, što je 50.000 više nego ranije. To posebno pogađa istočne delove Nemačke. Relativno veliki broj radnika odlazi u penziju, a istovremen je sve veći nedostatak mladih koji bi zauzeli njihova radna mesta.

fs/gvb/mdr/tagesschau

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.