Karakas izgleda sablasno mirno. Nema masovnih okupljanja. Prodavnice su odškrinule mala vrata kako bi sprečile da mušterije nagrnu i poharaju rafove. Ispred su dugi redovi, isto kao i pred apotekama i benzinskim pumpama.

U četvrti „23. januar“, svom bastionu, patroliraju Kolektivosi, neka vrsta paravojske odane vlastima.

Venecuela zadržava dah u iščekivanju, dva dana posle vazdušnih udara Sjedinjenih Država nakon kojih je sporni predsednik Nikolas Maduro zarobljen i odveden u pritvor u Njujork gde ovog ponedeljka (5. januar) prvi put izlazi pred sud.

„Verujem da je za većinu Venecuelanaca kraj Madura pozitivna vest“, kaže nam Renata Segura, analitičarka za Latinsku Ameriku u Međunarodnoj kriznoj grupi.

„Ali ljudi sada radije ostaju kod kuće jer je nejasno kakva je bliska budućnost pa čak postoji strah od nasilja i građanskog rata“, dodaje ona.

Ko je „prodao“ Madura?

Posle najave Donalda Trampa da će „tim“ ljudi iz SAD „voditi Venecuelu“ i obelodanjenih apetita za naftom, svašta je ostalo nejasno.

Izvesno je da državne poslove preuzima potpredsednica Delsi Rodrigez koja je u prvom obraćanju rekla da je Maduro jedini legitimni predsednik i da Venecuelanci neće biti „robovi“ niti „kolonija“ neke imperije.

No, posle te prve izjave, Rodrigez se u drugom nastupu pokazala pomirljivo i pozvala Belu kuću da „zajedno rade na agendi saradnje“, da vode „dijalog umesto rata“. „To je oduvek bio stav predsednika Nikolasa Madura i sada je stav Venecuele.“

Rodrigez ima zvanično ovlašćenje vrhovnog suda da vodi državu, a vojska se deklarativno stavila na njenu stranu.

Ima onih koji poruke iz Karakasa opisuju kao običan dramolet. Hezus Renculo, stručnjak Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije, ozbiljno uzima indicije da je vladajući prsten u Venecueli pustio Madura niz vodu:

„Verovatno je politički vrh prodao Madura. Sada se izvodi predstava koju SAD tolerišu“, kaže on o premišljanjima venecuelanske potpredsednice. Iz ugla Vašingtona, ona može da radi i priča štagod hoće, sve dok sluša SAD.

Ali, promena retorike nije došla iz nebuha. Tramp je u razgovoru za list Atlantik pripretio potpredsednici južnoameričke zemlje: „Ako ne uradi pravu stvar, platiće veoma visoku cenu, verovatno i višu nego Maduro.“

Čavizam ostaje?

Američki državni sekretar Marko Rubio, kojem je dopalo da trezvenijim rečnikom prevodi javnosti Trampove kriptičke poruke, negirao je da će Vašington upravljati Venecuelom. Ali će, kako je rekao, koristiti nametnuti naftni embargo kako bi isposlovao da se ispune „centralni zahtevi“.

A oni su, prema Rubiju, da divovske zalihe nafte u Venecueli ne budu pod kontrolom američkih protivnika i da ta zemlja ne bude baza za Ruse, Kineze ili Irance. Traži se puštanje Amerikanaca koji su hapšeni po Venecueli – ali ne i oslobađanje domaćih političkih zatvorenika.

Poznavaocima prilika to deluje kao da Vašington neće igrati na kartu smene kompletnog režima već da će probati da primora sadašnji na saradnju.

„Ako režim ostane, onda trenutno ne postoji alternativa za Delsi Rodrigez. Jer naravno da hapšenje Madura ne znači kraj čavizma“, kaže analitičarka Segura, misleći na autoritarni sistem koji je uspostavio prethodni predsednik Hugo Čavez.

„Taj pokret je tesno isprepletan sa venecuelanskom državom, sudijama, guvernerima, gradonačelnicima. A tu su i Kolektivosi, paravojska koja se brzo može mobilisati da brani čavizam“, dodaje Segura za DW.

Uzdržane reakcije EU

Sjedinjene Države prebacuju Maduru da je „narkoterorista“, to jest da je odgovoran za šverc fentanila i kokaina u SAD. To premda stručnjaci kažu da su venecuelanske bande patuljasti igrač na tom polju kriminala, posebno u poređenju sa kolumbijskim i meksičkim kartelima.

Tramp je spočitavao Maduru i to da je navodno „preplavljivao“ SAD migrantima, kao i da je pokrao izbore i ruinirao privredu Venecuele. Tramp je rekao da će insistirati na „pravednoj tranziciji“ vlasti, ali nije rekao kada.

Veliki deo sveta, pa i mnogi kritičari kod kuće, ukazali su da su bombardovanje i „otmica“ Madura žestoko kršenje međunarodnog prava. Posebno jer Tramp u sličnom tonu sada preti i Kolumbiji i tamošnjem predsedniku Gustavu Petru kojeg naziva „bolesnikom“.

Evropska unija je izdala saopštenje u kojem insistira na pravu venecuelanskog naroda da odluči o svojoj budućnosti. Taj komunike potpisale su sve članice EU osim Mađarske.

Direktne ocene su se klonili i nemački državnici, kancelar Fridrih Merc i ministar spoljnih dela Johan Vadeful, obojica demohrišćani. „Pravna ocena američke akcije je kompleksna. Za nju nam treba vremena“, naveo je Merc.

Čeka se potez vojske

U danima sablasnog iščekivanja, čeka se na eventualni potez vojske Venecuele koja u toj zemlji ostaje odlučujući faktor moći.

Računa se da vojsci ne odgovara potpuna smena režima jer bi njena vrhuška izgubila brojne privilegije, a možda i bila pozvana na odgovornost zbog hapšenja, mučenja i ubistava opozicionara tokom više od četvrt veka vladavine Čaveza i Madura.

„Naredni dani će pokazati kuda se ide“, kaže Renata Segura iz Međunarodne krizne grupe. „Vojska je crna kutija politike u Venecueli i njena reakcija biće odlučujuća za to šta će biti sa zemljom.“