Kad se hoće, onda , ponekad i nemoguće postaje moguće.

To su shvatili Amerkanci, i Iranci posle 4-satnog susreta njihovih ambasdora u Bagdadu. Ovakav suret je dugo bio najvaaljivan ,medjutim uvek bi se u poslednjem trenutku ukazale nekakve prepreke.

Mnogo toga bi moglo da se kaže, posle skoro 30 godina diplomatsklog ledenog doba. Medjurtim to nije bio razlog za suseret u bagdadskoj zelenoj zoni.Tema je bio Irak i pitanje kako zaustaviti užasnu eskalaciju nasilja u toj zemlji.

Takva jedna diskusija naravno nije mogla da prodje bez uzajmnog optužiavnja.

No, uprkos tome obe zemlje su bile u stanju da konstatuju da njihovi stavovi, kada se radi konkretnim stvarima – uopšte nisu toliko udaljeni.

Iranci ,kao i Amerkanci žele miran i bezbedan Irak koji više neće biti žarište nasilja u susedstvu ili regionu.

I mada su stavovi Teherena i Vašingtona inače veoam različtiti kada je reč o mnogim problemima – kada je pitanju Irak i procena daljeg razvoja situacije – mišljenja su slična i to ne od juče.

Sigurno je obema stranama teško palo da to i priznaju.Medjutim nešto malo iskrenosti ne bi bilo na odmet.Time bi se ne samo pomoglo Iraku – nego bi se položio kamen temeljac za razarešenje ili bar razamtranje drugih bilaterlanih problema.

Za sada stavr ine stoje loše – Iran je predložio osnivanje neke vrste trojne komisije sa Irakom i SAD.I mada američki ambasador Rajan Kroker naglašava da to nije bila svrha ovog susreta i da se takve odluke donose u Vašingtonu- jasno je da bi Buš pogrešio ako bi odbacio taj predlog.A Iran ne bi smeo da se uplaši sopstvene hrabrosti i trebalo bi da drži reč.

To što je minstar spoljnih poslova Manušeher Motaki sada zatržio da SAD prvo priznaju poraz svoje poltike U Irku – znak je da bi Teheran mogao da se pokoleba.I svadja oko hapšenja iransko – američkih državaljana u Iranu i prethodno – 5 Iranca u Iraku mogli bi da budu rzalozi za propast– nastavka dijaloga koji je inicirala i vlada Iraka.

Trebalo bi zapravo da se desi suprotno – Uprkos svim problemimaa izmedju Vašingtona i Teherana obe zemlej bi trebalo i dalje da korsite priliku da nemoguće učine mogućim.